„Ne možemo da isključimo mogućnost da bi naši partneri (SAD i NATO) mogli da razmeste ofanizivno oružje na teritoriji Ukrajine. Sa svoje strane, isključujemo mogućnost raspoređivanja takvog oružja tamo“, istakao je Peskov u intervjuu za „Eho Moskve“.
S tim u vezi, portparol ruskog predsednika je napomenuo da upravo zato Moskva traži pravne garancije.
Peskov se u intervjuu za američku televiziju „Si-En-En“ koji je danas objavljen osvrnuo i na pitanje ruskih raketa u Kalinjingradskoj oblasti. Kako kaže, Moskva nikada ni sa kim neće razgovarati o razmeštanju raketa i naoružanja u Kalinjigradu.
„Rusija nikada ni sa kim neće razgovarati o povlačenju bilo kakvih raketa i naoružanja iz Kalinjingrada. Zato što je Kalinjingrad ruska teritorija“, naglasio je on.
On je u intervjuu za „Si-En-En“ upozorio i da je napetost na granici sa Ukrajinom previsoka i da stoga Rusija insistira da dobije direktan odgovor na svoje predloge o bezbednosnim garancijama.
Rusija je u više navrata odbacivala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nikoga ne namerava da napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se još više vojne tehnike NATO-a prebaci u blizini ruske granice.
U Briselu je u sredu održan sastanak Saveta Rusija-NATO. Sastanak je usledio nakon razgovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, održanih 9-10. januara u Ženevi. U četvrtak, posle zasedanja Saveta Rusija-NATO, održane su konsultacije na bečkoj platformi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
Povod za razgovore je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.