Za mnoge nedostatak otpornosti na stres nije razlog za grickanje noktiju. A šta je onda zaista pravi razlog?
Ako neko grize nokte, tu osobu često optužuju da se loše nosi sa stresom. Ali kao što nedavno sprovedeno istraživanje pokazuje, iza te navike stoji nešto sasvim drugo.
Doktor Kijeron O'Konor je profesor psihologije na odseku za psihijatriju na Univerzitetu u Montrealu. U istraživanju je ispitao koja se karakterna crta zapravo krije iza grickanja noktiju.
U tu svrhu su on i njegove kolege ispitali osobe koji grizu nokte o organizacijskim navikama i koliko često osećaju dosadu, krivicu, iritaciju, ljutnju ili strah. Ispitanici su potom bili izloženi situacijama u kojima su se javljali osećaj dosade, stresa, frustracije i opuštenosti.
Ispitanici jedino nisu grizli nokte kad su se opustili. Ali budući da su nokte žvakali i kad im je dosadno, naučnici su uspeli da isključe da je uzrok samo stres. Zato su bliže pogledali organizacijske navike ljudi i otkrili da su ljudi koji grizu nokte skloni perfekcionizmu. Uglavnom ne mogu da se opuste i, ako je potrebno, da obavljaju zadatke normalnim tempom.
Kako bi nadoknadili tu nesposobnost, grickaju nokte kako bi usmerili fokus i energiju u produktivne kanale. To će im pomoći da se nose s dosadom i frustracijom zbog nemogućnosti promene određene situacije.
Perfekcionizam može zvučati kao pozitivan kvalitet, ali u sebi krije i opasnosti: premda su perfekcionisti vrlo precizni, usredsređeni i svrsishodni. Međutim, zbog toga su u opasnosti od izgaranja.
Stoga, ako ste skloni grickanju noktiju, želimo da vam čestitamo: naime, to očito ne znači da se ne možete nositi sa stresom. Mnogo je verovatnije da se iza toga krije samo perfekcionizam, piše DDL.