Manastir u trnju, zaparložen i napušten, pohodio je otac Tadej poslednji put 2002. godine. Znao je on da će ova svetinja posvećena Svetom Luki, srpska tapija stara vekovima, smeštena na mestu nekadašnjih šančeva i grobova srpskih i ruskih stradalnika, započeti novi život.
Sa nje će se, otresle od trnjina, govorio je, razlegati zvuk ruskog carskog zvona, da ukrepi i opomene Srbe u Kruševcu, ali i diljem sveta da nikada ne skreću sa puta pravoslavlja.
Manastir iznikao iz trnja, posle 190 godina
I bi tako, kaže za Sputnjik arhimandrit Aleksej Bogićević, iguman ove velike svetinje smeštene u selu Bošnjane kod Varvarina.
U monaškom životu dugom 55 godina, putevi igumana Alekseja sudbinski su se ukrštali sa putevima oca Tadeja a objašnjenje za te isprepletane niti, nedostatne običnim ljudima, moglo bi se pronaći jedino u raskošnoj ruskoj duhovnosti, za koju su obojica neraskidivo bili vezani.
Arhimandrit Aleksej, iguman manastira Sveti Luka
© sputnjiku ustupilo bratstvo manastira
„Oca Tadeja sam poznavao, mnogo šta od njega čuo i doživeo. Pred moj dolazak u manastir Svetog Luke, pre tačno 19 godina, otac Tadej mi je ispričao o značaju manastira, da je to velika svetinja, da hodamo po grobovima mučenika jer se tu odigrao deo Varvarinske bitke u kojoj su pobijeni monasi i sav narod koji se tu zatekao. Tu su bili prvi šančevi za odbranu od Turaka. Oko 30 hiljada Turaka krenulo je na 6.000 ustanika i 3.000 članova regularne ruske carske vojske koju je predvodio grof Orurk. Tom prilikom manastir je uništen i preko 190 godina ovde nije bilo ničega izuzev trnja, ali se znalo da je je tu bila svetinja“.
Freske Romanovih, nasleđe ruskih grofica, zvono koje se izliva...
Primajući blagoslov, iguman Aleksej je od oca Tadeja čuo da će iz Rusije stići rusko carsko zvono, težine 760 pudova, islikano ikonama. Iguman je zapisao ove reči, i one se danas na ruskom jeziku, nalaze u Sankt Peterburgu gde je u toku livenje zvona. Značaj zvona je sledeći, prenosi iguman starčeve reči: Kada ga čuju Srbi, pogotovu iz grada Kruševca, da znaju da ne skreću sa puta pravoslavlja, a pošto je carsko, ono će se zvati "Zvono za uzbunu".
Ikonostas u crkvi Svetog mučenika Lazara i novomučenika cara Nikolaja II
© Sputnjiku ustupilo bratstvo manastira
„Te reči sam čuvao, i prošle godine marta meseca u manastir su došla braća Rusi iz Sankt Peterburga. Kada su obišli manastir, videli divne freske carske mučeničke porodice Romanov, ikone i nasleđe koje sam zamonašen u Jerusalimu dobio od tamošnjih ruskih grofica, bili su zadivljeni. Rekao sam da se bojim, pošto cara baćuške nema, da nećemo moći da ispunimo rečeno. Ali verovali ili ne, sve se ispunjava, i Zavod u Podmoskovlju, najveći za livenje zvona radiće to zvono. Mislim da će stići aprila ili početkom maja. A mi moramo veliki zvonik da zidamo, projekat je pri kraju. Nadamo se da će da zazvoni to veliko zvono, da se obradujemo i mi u manastiru i da se obraduje ovaj naš srpski narod, da opterećen dobije utehu i nadu“.
Čudni putevi dvojice duhovnika
Za one koji poznaju duhovno korenje dvojice duhovnika, epilog priče je očekivan. Rusko duhovno nasleđe neraskidivo je povezivalo oca Tadeja, duhovnog sina baćuške Amvrosija Optinskog mlađeg i oca Alekseja, zamonašenog u Jeruslaimu, u shimi Rusa baćuške Ignjatija.
„Moj duhovni otac bio je Rus iz Simferopolja, iz Hevrona gde se i upokojio na Svetog Savu 1985., baćuška Ignjatije. Duhovnik oca Tadeja bio je baćuška Amvrosije iz Optine koga mi već smatramo prepodobnim. I jedan i drugi bili su iz istoimenog manastira i po toj liniji mi smo držali da smo u duhovnom srodstvu. Otac Tadej je brinuo o meni do svog upokojenja, i moj dolazak u manastir Svetog Luke ispunjenje je njegovog blagoslova. Osećam da on i dalje meni pomaže i da će mi pomagati dokle god Bogu bude ugodno da i dalje hodim ovom zemljom“.
Zvonik "Kneževa kula", manastir Svetog Luke
© Sputnjiku ustupilo bratstvo manastira
Priča o četiri lipe čuva se u Divijevu
Kada je malo bratstvo došlo u ovaj manastir smešten na brdo iznad Bošnjana, bilo je kaže iguman, oprezno. Uzeli su i proučavali predviđanja koja su se poklapala sa zdravim pričama i ljudima koji su ih prenosili, a zatim ih ispitali i prepisali. Jedno od njih nalazi se i u Divjejevu, manastiru Svetog Serafima Sarovskog.
„Tu se kaže da kada Antihrist bude došao, a doći će, kao što ne bude mogao da pređe Svetu kanavku u Divjejevskom manastiru tako neće moći da pređe ni četiri lipe koje se nalaze na obodu našeg manastira gde se nalazi grob starca Gavrila. Od tih lipa dalje u manastir neće kročiti“.
Ovo je iguman Alesej je zabeležio u knjizi „Priče iz nezaborava“, proglašenoj za knjigu godine 2018. na Sajmu knjiga u Kruševcu.
Zanimljivo u jednoj od priča stoji i zabeleška o shimonahinji koja je sahranjena u manastiru Divjejevo, a koja je oca Alekseja privodila na monašenje u Gornjenskom manastiru u Jerusalimu. Objašnjenje za sve te čudne veze, otac ne traži i ne pokušava da razabere.
„Gde sam ja u svemu tome, ne znam, kaže skromno, zaista ću odgovor dati Gospodu“.