Zemlja u kojoj se nećeš osećati kao tuđin: Rusija kao destinacija za studiranje srpskih studenata

Diploma ruskog univerziteta omogućava diplomcima da lakše dođu do posla i ruskog pasoša, pa deo njih po završetku studija ostaje u Rusiji, mada većinu nostalgija vuče da se vrate u domovinu.

Rusija svake godine daje stipendije stranim studenatima u okviru kojih se ne plaća školarina, dok sami studenti snose troškove putovanja, medicinskog osiguranja i života, koji se značajno ne razlikuje u odnosu na Srbiju, a cene za internat su, kako srpski studenti kažu, dosta šarolike, ali su zato domovi jeftiniji, nego u većini drugih zemalja u kojima studiraju naši studenti.

Svake godine na sajtu Ruskog doma detaljno su opisani prvi koraci koji vode ka dobijanju stipendije. Od popunjava ankete, pa do spiska dokumenata koje je neophodno predati. Olakšica je što srpski studenti ne polažu nikakve formalne prijemne ispite, već rezultati zavise od dotadašnjih uspeha u obrazovanju i rezultata intervjua.

Poznavanje jezika nije neophodno, jer prilikom prijave za stipendiju svi studenti mogu da izaberu pripremni fakultet gde će godinu dana ne samo učiti ruski jezik, nego se upoznavati sa ruskom tradicijom, kulturom i običajima.

Kako navode srpski studenti, pored primamljive ponude, uvek ih je privlačila ideja slobode i nezavisnosti koju život u inostranstvu pruža.

Mnogi studenti koji odluče da studiraju u inostranstvu prvi put napuštaju svoj dom i to može zaista biti velika prekretnica u životu mladih ljudi, čak i u njihovom formiranju kao ličnosti, ali studiranje u Rusiji može biti jedno od najzanimljivijih i najkorisnijih iskustava za studente.

Studirajući u inostranstvu, studenti imaju mogućnost da se obrazuju u stranoj zemlji, te da steknu znanja o jednom drugačijem svetu, drugčijoj kulturi, politici i istoriji. Suočavajući se sa potpuno novom zemljom i njenim prirodnim lepotama, studenti se brže osamostaljuju i uče kako se kroz život boriti sam.

Jedan od najvećih razloga zbog čega se studenti odlučuju za studiranje u Rusiji je zajednička istorija, sličnosti u jeziku, veri, a takođe mogućnost da „vide svet“ i prošire svoje vidike.

Kako priča za Sputnjik Kristina Vukajlović, studentkinja prve godine magistrature, smer- fizička hemija, na univerzitetu Ruski univerzitet prijateljstva naroda (RUDN), njena odluka da dodje u Rusija je bila spontana.

„Izbor je bio spontan. Ali, svakako, veliku ulogu je igralo to što sam želela da studiram u pravoslavnoj državi. Rusija je velika zemlja, ima veliki broj dešavanja, što je jednoj mladoj osobi koja želi da živi punim plućima mnogo važno, i u ovoj državi se nećeš osećati kao tuđin“, priča ona.

Svaki univerzitet nudi različite uslove u studentskim domovima u zavisnosti od sopstvenog budžeta. Cene studentskih domova se kreću od 9 do čak 70 eura mesečno za studente koji su na budžetu. Neki od njih su skromniji, ali studenti imaju prava za svoj novac da renoviraju sobe i kupe potreban nameštaj.

U većini slučajeva, veliki broj domova u Rusiji predstavljaju „blok“, u kom se nalazi dvokrevetna ili trokrevetna soba. Studenti dele jedno kupatilo, a ceo sprat kuhinju.

Najjeftiniji domovi nude četvorokrevetne sobe, gde se kupatila i kuhinje dele sa celim spratom.

Takođe , postoje oni koji „malo bogatiji“ i podsećaju na „apartmane“, ali su u potpunosti opremljeni, od kuhinje, kupatila, soba pa sve do terase na kojoj, kako oni kažu, vole da ispijaju kafe i preko leta uče za ispite.

Po priči studenata, velika olakšica je što se većina internata nalazi u blizini metroa, jer je Moskva izuzetno velik grad i metroom se najbrže stiže određene lokacije. Zbog toga je metro, kako oni kažu, spas.

Za razliku od obrazovanja u Srbiji, semestar u Rusiji počinje prvog septembra.

Na osnovnim studijama, nastava se održava svakog radnog dana, a na nekim univerzitetima predavanja su obavezna i subotom. Studenti su u obavezi da svakodnevno posećuju predavanja i rade domaće zadatke, jer ukoliko ne ispunjavaju te obaveze, postoji mogućnost da im profesori ne dozvole da izađu na ispit.

S druge strane, ukoliko se nastava redovno posećuje i ako su studenti aktivni na časovima, postoji mogućnost da ih profesori „nagrade“ za njihov trud i rad, tako što im zaključuju visoke ocene a oni nisu u obavezi da izlaze na ispite.

Na ruskim univerzitetima, srpski studenti imaju mogućnost da studiraju kako sa Rusima, tako i sa studentima iz različitih zemalja sveta. Takođe, pored ruskog jezika oni besplatno uče još jedan strani jezik, koji je po njihovom izboru.

Što se tiče magistrature, treba napomenuti da su predavanja uglavnom tri puta nedeljno, a prednost je u tome što su uglavnom u večernjim satima.

Osim toga što Rusija nudi mogućnost studiranja na visokim ruskim obrazovnim ustanovama potpuno besplatno, studenti mesečno dobijaju novčanu pomoć od 20 evra, tako da u većini slučajeva njima ili pomažu roditelji, ili oni sami sebe finansiraju svojim radom.

Treba napomenuti da je na osnovnim studijama raditi dosta teže nego na magistarskim, s obzirom da je posećivanje nastave obavezno, ali uprkos tome, većina studenata zarađuje držanjem privatnih časova kako matematike i fizike, tako i stranih jezika, zato što je, kako oni kažu, takav posao lakše uklopiti sa rasporedom.

Na magistrskim studijama nastava se održava uveče, što ostavlja više prostora za nalaženje stalnog posla. „Studentske plate“ nisu velike, ali su uglavnom dovoljne da pokriju osnovne troškove, „da bi bar malo rasteretili svoje roditelje“.

Postoje dani u godini koji su namenjeni baš za porodicu - vreme praznika, ali većina studenata ne može da ide kući zbog ispitnih rokova, te nostalgija u to vreme biva sve veća.

„Ispočetka nostalgija nije bila prisutna, jer tada upoznajete nove prijatelje, imate obaveze na univerzitetu i nemate vremena da razmišljate o kući. Što više vremena prođe, nostalgija je sve jača Ali, ne samo zbog toga jer čovek nema na koga da se osloni, nego što postoje dani u godini koji su baš namenjeni za porodicu, a mi, zbog ispita moramo da budemo u Rusiji“, priča Kristina.

Ona dodaje da je Rusija zemlja koja živi svojim životom, pogotovo u vreme praznika, te da zima ponekada može da bude i surova.

„Rusija je zemlja gde velike daljine postaju male. Zemlja koju znamo kao hladnu, ali nju jednostavno treba osetiti. Ne postoji jedna Rusija- svaki njen deo ima svoju priču“, konstatuje sagovornica.

„Treba dobro razmisliti o ovom koraku, ali najbitnija je podrška porodice i prijatelja. Iako ja svoju zemlju mnogo volim, i želela bih da živim tamo posle završetka studija, ali mislim da čovek može mnogo da nauči kada dođe u dodir sa nečim sebi nepoznatim, jer ga baš to duhovno obogaćuje“, uverena je Kristina.