Udruženje je pismo pročitalo na skupu koji je organizovalo u Briselu, za koji tvrdi da mu cilj nije promocija bilo koje političke opcije i da nije usmeren protiv bilo kog naroda u BiH, već da je odraz zabrinutosti i patriotizma.
U pismu je poseban akcenat stavljen na srpskog člana predsedništa BiH Milorada Dodika i plan za uspostavljanje nezavisne Republike Srpske u dejtonskoj BiH, za koji navode da bi izazvao kolaps ustavne i institucionalne arhitekture BiH i proizveo političke, ekonomske i bezbednosne posledice, ako bude sproveden.
Dragi NATO i EU...
Kako stoji u pismu, politička kriza koja preti miru u BiH i na Zapadnom Balkanu, pa i u Evropi, nema veze sa međuetničkim odnosima, već je veštačka, a izazvali su je, kako piše, korumpirani političari i njihovi partneri. Na nju je, dalje se navodi, potreban dobro osmišljen, robustan i koordiniran odgovor Kristijana Šmita, UN, SAD, Kanade, EU i njenih saveznika u NATO-u.
„Odgovor treba da bude kombinacija intervencija, počevši od sankcija i jačanja vojnog prisustva NATO-a/EUFOR-a kao jasnog političkog signala. Dosadašnje odsustvo takvog odgovora samo je poslužilo ohrabrivanju ambicija g. Milorada Dodika i njegove vladajuće koalicije. Naročito zabrinjavaju izjave zvaničnika vlasti u Srbiji, koji su izrazili podršku planu vladajuće koalicije u RS. Uz to, secesionisti iz RS uživaju podršku Rusije, Kine, čak i nekih država članica EU, poput Mađarske. Države članice EU treba da razmotre suspenziju pristupnih razgovora sa Srbijom ako tamošnja Vlada ne promeni svoj stav prema BiH, uključujući stav koji se odnosi na ratne zločine počinjene tokom devedesetih godina“, piše u pismu.
Istoričar Čedomir Antić kaže da je izvesno da veliki deo potpisnika pisma ima sasvim drugačije stavove kada je reč o pojedinačnim i kolektivnim političkim pravima u slučaju drugih naroda i da su u pitanju ljudi koji su antisrpski nastrojeni.
„Njihovi motivi su: nacionalistički, jer pripadaju drugim narodima, neki su prosto lukrativni, jer primaju veliki novac od onih naroda koji ratuju protiv Ruske Federacije i NR Kine, neki su patološki... Ovo je sve nastojanje da bude srušen Ustav BiH koji je uspostavljen 1995, 1996. godine“, predočava on za „Sputnjik“.
Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić ističe da potpisnici žive u prošlosti i da ih prvenstveno povezuje nit mržnje prema Srbiji i Srbima, zato što bez ikakvog kritčnog stava uvek podržavaju sve što ne ide u korist srpskom narodu, njegovim pravima i interesima.
„Oni su uvek za to da se podrži svaki nacionalizam, samo da nije srpski. Često su se nalazili u poziciji gde se to radi kroz kršenje međunarodnog prava i osnovnih ljudskih i manjinskih prava srpskih zajednica. To je u prošlosti prolazilo zato što su Srbi bili već definisani od strane Zapada i svojih bivših suseda u SFRJ kao neko ko ne zaslužuje da ima ista prava, kao agresori, krivci za sve što se desilo u raspadu SFRJ“, kaže Kesić.
U pismu se traži „dobro osmišljen, robustan i koordiniran odgovor“.
© AP Photo / Virginia Mayo
On ocenjuje da su ti ljudi licemerni kada je u pitanju primenjivanje međunarodnog prava i da priželjkuju vreme u kom je sve bilo crno-belo i ponovno oživljavanje globalističkog sistema koji je se raspada:
„Oni bi najviše voleli da je to i dalje unipolarni momenat, gde Vašington jednostavno i samo preko svoje volje odlučuje svaki međunarodni problem, ali to vreme je prošlo i to što se oni ovako ponovo identifikuju kao protivnici srpskog naroda, međunarodnog prava i svih interesa Srbije i Republike Srpske nije ništa novo i govori da oni ne mogu više da se kriju iza pravnog argumenta, već da su oni apsolutno ti ljudi koji pokazuju šovinizam, koji su netolerantni i koji bi po svaku cenu da poraze Srbe gde god se oni nalaze“.
Idejno gnezdo – fašizam
Antić smatra da je idejno gnezdo potpisnika fašizam, jer, za razliku od Srba koje često optužuju za fašizam, oni ne vide bilo kakvu srpsku državu, ni u BiH ni na prostoru današnje Srbije.
„Ukidanje Republike Srpske traje od 1996. godine. Javno su govorili funkcioneri bošnjački, hrvatski, skoro bez razlike, da Republika Srpska treba da bude ukinuta. Slušali smo posredne i neposredne pretnje, najave, zakazivanja, obećanja. Najveći napad na Republiku Srpsku nije danas, nego je izvršen 2003, 2004. godine od strane Ešdauna i Petriča“, napominje Antić.
Još neki od potpisnika pisma su Budimir Lončar, poslednji šef diplomatije SFRJ, Francis Boyle, Miro Lazović, Mirko Pejanović, Munira Subašić, Bakira Hasečić, Satko Mujagić, David Petigru, Noel Malkom, Danijel Server, Marko Atila Hor, Hariz Halilović, Aleksandar Hemon, Nerzuk Ćurak, Sead Turčalo, Edina Bećirević, Filip David, Ivo Goldstajn...
Samo neki od zvaničnika na koje je pismo adresirano su američki predsednik Džozef Bajden, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Velike Britanije Boris Džonson, kancelar Nemačke Olaf Šolc, generalni sekretar UN Antonio Gutereš, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg...