„Tamo su delovale ne samo kriminalne grupe bandita, pljačkaša, već i organizovane naoružane grupe, koje su imale drugačije ciljeve, terorističke“, rekao je Zas u intervjuu za TV stanicu „Belorusija 1“ i dodao da su te grupe bilo odlično pripremljene i obučene.
Za vreme nereda korišćena je velika količina oružja i to ne samo ono koje je odneto iz prodavnica naoružanja ili oteto od snaga bezbednosti, nego i ono koje je „očigledno ranije pripremljeno“, dodao je on.
Kako je dodao, među privedenim licima ima stranaca, ali se ne može reći da su oni dominantna grupa.
Kako je dodao, među privedenim licima ima stranaca, ali se ne može reći da su oni dominantna grupa.
Zas je dodao da se situacija u Kazahstanu popravlja, da je prekretnica načinjena ali da je pred vlastima još dosta posla.
Ocenio je da je odluka Kazahstana da se obrati ODKB za pomoć bila osnovana i u skladu sa situacijom.
„Među zemljama ODKB nije bilo nikakvih sumnji. Svima je bilo jasno da je sasvim na mestu to što se organizaciji obratio predsednik Kazahstana i u skladu sa situacijom. Postojale su pretnje po državu i svi su shvatali da Kazahstanu treba pomoći“, rekao je Zas i dodao da nema sumnje da je delovanje mirovnjaka organizacije bilo legitimno.
Prema njegovim rečima, tokom misije u Kazahstanu nije bilo napada na mirovnjake.
„Bilo je različitih situacija, ali nekih ozbiljnijih sukoba nije bilo, oni su sprečeni i napada nije bilo i nijednog konflikta sa lokalnim stanovništvom“, istakao je generalni sekretar Zas.
Poslednja grupa mirovnjaka vratiće se iz Kazahstana do 19. januara.
Kada je reč o ocenama misije ODKB sa strane Zapada, Zas ukazuje na politizaciju.
„Sada su odnosi i dijalog između SAD i Zapada i Rusije složenii naravno aktivnosti u kojima učestvuje Rusija takođe će biti ispolitizovane“, istakao je generalni sekretar ODKB.
Protesti u Kazahstanu
Masovni protesti u Kazahstanu počeli su u prvim danima 2022. godine – stanovnici gradova Žanaozen i Aktau na zapadu zemlje počeli su da protestuju zbog dvostrukog povećanja cena tečnog gasa. Kasnije su se protesti proširili i na druge gradove, uključujući Alma Atu, staru prestonicu i najveći grad u zemlji: tamo su počeli da pljačkaju, militanti su napali državne institucije i oduzimali oružje.
Kao odgovor, vlasti su uvele vanredno stanje širom zemlje do 19. januara i pokrenule protivterorističku operaciju.
Ujutro 5. januara predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev raspustio je vladu i preuzeo funkciju predsedavajućeg Saveta bezbednosti. Tokajev je na prvoj sednici Saveta bezbednosti pod njegovim rukovodstvom opisao situaciju u Kazahstanu kao podrivanje integriteta države i rekao da je od ODKB-a zatražio pomoć „za prevazilaženje terorističke pretnje“.