To je u Ruskom domu u Beogradu na okruglom stolu „Ruski jezik u Srbiji danas“ kazao ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko. On je dodao da ne treba ni pominjati koliki je značaj učenja ruskog jezika i za jačanje naših tradicija i očuvanje našeg istorijskog sećanja.
Znanje ruskog otvara perspektivu
Ruski ambasador istakao je da je jačanje položaja ruskog jezika za Moskvu jedan od prioritetnih pravaca delovanja, koji se tiče svih zemalja, ne samo Srbije, gde je s obzirom na jezičku, kulturnu, duhovnu i bliskost tradicija to značajno lakše.
Kako je istakao, podaci pokazuju rast interesovanja za učenje ruskog jezika u Srbiji kao i veće mogućnosti za to. On se zahvalio doprinosu koji tome daju predavači na fakultetima, nastavnicima u školama ali i predstavnici ruskog biznisa u Srbiji. Kao primer naveo je NIS, ali i „Lukojl“ i kompaniju „Silovije mašini“.
„Rad NIS je dugoročan i stvaralački i primer je ne samo ovde u Srbiji već i u širem smislu kad je u pitanju rešavanje jednog od zadataka koji su postavili predsednik i šef diplomatije kad su pozvali na jačanje pozicija ruskog jezika kao dela ogromnog kulturnog nasleđa, sredstva za očuvanje ruskog kulturnog identiteta, a u slučaju Srbije i sredstva za jačanje naših veza u svim sferama“, naveo je Bocan-Harčenko.
On je takođe primetio da je situacija u Srbiji i na ovom planu znatno povoljnija nego, recimo, u mnogim drugim evropskim zemljama gde Rusi nailaze na pritiske i, kako je konstatovao, ušančenu rusofobiju.
„Radi se pre svega o Evropi, na veliku žalost, jer je reč o humanitarnim kontaktima i ogromnoj kulturi. Toga u Srbiji nema“, kazao je ruski diplomata i izrazio nadu da će profesionalna zajednica dati nove predloge kako da se dalje povećava interesovanje za ruski jezik u Srbiji, a sa svoje strane obećao svesrdnu pomoć.
„Znanje ruskog postaje zalog za dobar posao“.
© Foto : Sputnjiku ustupio Ruski dom u Beogradu
Položaj ruskog jezika u Srbiji
Okrugli sto, uz podršku Ruskog doma, organizovalo je Slavističko društvo Srbije, u okviru 60. skupa slavista Srbije i dvodnevnog onlajn seminara „Zimska škola“ iz oblasti unapređivanja profesionalnih kompetencija za nastavnike ruskog jezika.
Osim ruskog ambasadora, o aktuelnom stanju i tendencijama u izučavanju ruskog jezika u Srbiji govorili su i predstavnici Slavističkog društva Srbije, univerzitetske rusistike, Ruskog doma, Ministarstva prosvete Srbije, kompanija i organizacija koje realizuju obrazovne programe vezane za ruski jezik (Ruska humanitarna misija, NIS…) i drugi.
Predsednica Slavističkog društva Srbije prof. dr Biljana Marić podsetila je da ruski jezik u srpskim učionicama beleži skoro 300 godina postojanja i da je beogradska Bogoslovija prva školska ustanova u Srbiji koja je još 1849. zvanično uvela ruski kao obavezni nastavni predmet, čime se Srbija svrstala u red država s najdužim izučavanjem ruskog u svojstvu stranog jezika.
„Ruski se danas u osnovnim i srednjim školama Srbije uglavnom izučava u svojstvu drugog stranog jezika. Ruski jezik, književnost i kultura može se studirati na filološkim i filozofskim fakultetima Srbije, može se izučavati i kao strani jezik struke, u manjoj meri, kao jedan od predmeta“, kazala je Biljana Marić.
Ruski jezik u srpskim učionicama beleži skoro 300 godina postojanja.
© Foto : Sputnjiku ustupio Ruski dom u Beogradu
Direktor Ruskog balkanskog centra i akademik SANU, prof. dr Slavenko Terzić smatra, međutim, da ne možemo da budemo zadovoljni rasprostranjenošću izučavanja ruskog jezika u Srbiji, ali ni srpskog u Rusiji.
„Ruski jezik je danas put ka ruskoj umetnosti, nauci, kulturi i ruskom društvu. Potpuno je neprirodno kada se Srbin i Rus sretnu da razgovaraju na engleskom jeziku. To je toliko strano. Naravno, poznato je da je jezik uvek jedan put ‘meke sile'. Potpuno je prirodno da mi izučavamo rusku književnost, umetnost, nauku i kulturu i verujem da bi naša Vlada i Ministarstvo trebali da posvete veću pažnju izučavanju ruskog jezika“, rekao je Terzić.
Slično mišljenje izneo je i naučni savetnik Instituta za političke studije dr Zoran Milošević. On je, analizirajući status ruskog jezika u obrazovnom sistemu Srbije nakon 2000. godine, ocenio da je posle NATO agresije 1999. ruski jezik je doživeo krajnju marginalizaciju.
„Posle 2000. godine izveden je radikalni obračun sa kadrovima koji su predavali ruski jezik, a novi nastavni kadar nije stvoren. Na ovaj način, u stvari, Ministarstvo prosvete ‘prebacuje loptu’ u dvorište dece i roditelja, a da pritom ne čini ništa kako bi obezbedilo nastavni kadar za ruski jezik. Naravno, ostaju nesagledane i druge nijanse, kao što je uticaj popularne kulture. Na srpskim TV kanalima uopšte ne može da se čuje savremena ruska zabavna muzika, niti, na primer, da se vide filmovi iz najnovije ruske produkcije koji po svim parametrima mogu uspešno da se porede čak i sa holivudskim“, naveo je Milošević.
Prema podacima Ministarstva prosvete, u osnovnim i srednjim školama engleski uči 715.816 đaka, nemački 165.986, francuski 99.562, ruski 68.042, italijanski 16.159, španski 5.909, kineski 101, japanski 61, dok norveški uči 12 učenika. Engleski se u skoro svim školama uči kao prvi strani jezik, a kao drugi uglavnom nemački, francuski, ruski, italijanski i španski. Istraživanja su pokazala da ruski jezik kao drugi strani jezik u osnovnoj školi uči 20 odsto učenika, a kao prvi svega jedan odsto đaka.