„Istakli smo našu spremnost da na pregovarački sto stavimo naše konkretne predloge i o njima razgovaramo sa Rusijom“, izjavio je on i dodao da Moskva na sednici Saveta Rusija-NATO koja je održana 12. januara nije odgovorila na predlog NATO-a da krenu u ozbiljne konsultacije o bezbednosti.
Kako je saopštio Stoltenberg, o konkretnim parametrima za ograničavanje raketnog naoružanja Rusije i NATO-a ne treba govoriti javno – to smanjuje prostor za pregovore.
Generalni sekretar Alijanse se tokom konferencije osvrnuo i na potencijalni ulazak Švedske i Finske u NATO.
„Finska i Švedska su u mnogim aspektima veoma bliske NATO-u, zato taj proces (ulaska) može biti brz, ako one odluče da nam se pridruže. Međutim, mora postojati politička odluka same Švedske i Finske da li žele da se priključe, kao i politička odluka 30 država NATO-a“, rekao je Stoltenberg.
Briselu je u sredu održana sednica Saveta Rusija-NATO koji je bio nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj.
Povod za razgovore bio je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.
Kakve su šanse da NATO pristane zahtev Rusije o neširenju na istok, može li se uspostaviti nov sistem bezbednosti koji ne bi bio zasnovan na konfrontaciji kolektivnog Zapada i Rusije i da li je uopšte moguće verovati u eventualne garancije SAD i NATO-a saznajte u emisiji „Svet sa Sputnjikom“: