„Ova tema nije se pokretala (na konsultacijama sa Rusijom ove nedelje). Ako dođe do takvog raspoređivanja, onda ćemo odlučno reagovati“, rekao je Salivan na brifingu u Beloj kući, komentarišući ruske izjave o mogućnosti razmeštanja snaga na Kubi i u Venecueli.
Salivan je, međutim, istakao da američka obaveštajna zajednica nije došla do zaključka da je Rusija napravila izbor u korist vojnog razvoja situacije oko Ukrajine. Ipak, kako je naveo, pretnja od vojne invazije Rusije u Ukrajinu ostaje velika.
Prema njegovim rečima SAD nameravaju da vojno ojačaju zemlje istočnog krila NATO-a u slučaju ruske invazije na Ukrajinu.
Na pitanje koje korake su Sjedinjene Američke Države spremne da preduzmu, osim oštrih sankcija u slučaju ruske invazije na Ukrajinu, Salivan je rekao:
„Jasno smo stavili do znanja, kako direktno Rusiji, tako i javno, o nekoliko drugih opcija, a one uključuju promene u vojnim snagama i potencijalu koje će SAD i NATO rasporediti saveznicima na istočnom krilu kako bi povećali i ojačali pouzdanost savezničke odbrane na njihovoj teritoriji“.
Prema njegovim rečima, Vašington kao svoj glavni zadatak u situaciji sa Ukrajinom smatra sprečavanje ruske invazije na Ukrajinu.
„Mi, pre svega, nastojimo da obuzdamo i sprečimo svaku potencijalnu invaziju Rusije“, odgovorio je on na pitanje novinara šta će preduzeti SAD ako Rusija ne izvrši invaziju, ali i ne povuče svoje trupe sa granica sa Ukrajinom.
Istovremeno, Salivan nije direktno odgovorio na pitanje o mogućim potezima Vašingtona, rekavši da ne želi da komentariše hipotetičke korake Sjedinjenih Američkih Država.
Novi pregovori
Salivan je dodao da rokovi novih pregovora između SAD i Rusije o bezbednosti za sada nisu određeni i da Vašington namerava prvo da se konsultuje sa svojim saveznicima i partnerima.
„Što se tiče narednih diplomatskih koraka, ostajemo u kontaktu sa našim saveznicima, partnerima, kao i sa Rusima kako bismo narednih dana utvrdili šta će biti dalje“, rekao je Salivan.
Prema njegovim rečima, SAD smatraju da je „diplomatija najrazumniji pristup” za rešavanje nesuglasica sa Rusijom.
Prema njegovim rečima, Rusija sada treba da utvrdi da li pristaje na dalje diplomatske kontakte.
U Briselu je u sredu održan sastanak Saveta Rusija-NATO. Sastanak je usledio nakon razgovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, održanih 9-10. januara u Ženevi. U četvrtak, posle zasedanja Saveta Rusija-NATO, održane su konsultacije na bečkoj platformi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
Povod za razgovore je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.
Rusija je u više navrata odbacivala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nikoga ne namerava da napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se još više vojne tehnike NATO-a prebaci u blizini ruske granice. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov ranije je izjavio da ne isključuje mogućnost da bi u slučaju neuspeha pregovora sa Zapadom o bezbednosnim garancijama mogle biti preduzete mere poput razmeštanja ruske vojne infrastrukture na Kubi i u Venecueli.