„Jasno smo rekli da nećemo praviti nikakve ustupke, to je naš principijelan stav“, rekao je Kelin za televiziju „Rusija 24“.
„Zauzvrat nam se predlaže razgovor o čitavom nizu aspekata evropske bezbednosti. Svi oni su, bez sumnje, važni – kontrola naoružanja, moratorijum na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi, transparentnost i poverenje. Znamo ceo taj skup. Ali ako krenemo da razgovaramo o svemu tome, to će razvodnjiti naš ključni i fundamentalni zahtev za neširenjem NATO-a, prema kojem moramo da dobijemo jasne pravne garancije“, objasnio je Kelin.
Ambasador je izrazio nadu da će na Zapadu prevladati razum na temu bezbednosnih razgovora.
„Iskreno govoreći, ostajem optimista. Optimista da će razum mojih kolega, od kojih mnogi već sada pripadaju drugoj generaciji, novoj generaciji koja je zaboravila osnove evropske bezbednosti, da ćemo pre ili kasnije morati da se vratimo tim osnovama koje su postavile diplomate prethodne generacije“, dodao je Kelin.
U Briselu je u sredu održan sastanak Saveta Rusija-NATO. Sastanak je usledio nakon razgovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, održanih 9-10. januara u Ženevi. U četvrtak, posle zasedanja Saveta Rusija-NATO, održane su konsultacije na bečkoj platformi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
Povod za razgovore je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.
Rusija je u više navrata odbacivala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nikoga ne namerava da napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se još više vojne tehnike NATO-a prebaci u blizini ruske granice.