„Mi smo izneli naše inicijative za izlazak iz krizne situacije. Rastumačili smo ih u Ženevi 10. januara, a 12. januara u okviru Saveta Rusija-NATO u Briselu. Čekamo adekvatnu reakciju, ali ne u formi populističkih izjava, nego argumentovane pisane predloge“, rekao je ruski ambasador.
Antonov smatra da Vašington nije u stanju da argumentovano brani svoju tačku gledišta na pregovorima.
„Stiče se utisak da su američki političari preko medija lansirali mit o 'neizbežnoj ruskoj invaziji na Ukrajinu' i sada prevazilaze sopstvene fobije. Štaviše, iza zahteva zakonodavaca da se naša zemlja 'bolnije kazni' krije se pokušaj uticaja na Rusiju u svetlu pregovora o evropskoj bezbednosti koji se vode“, zaključuje Antonov.
U Briselu je u sredu održana sednica Saveta Rusija-NATO koji je bio nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj.
Povod za razgovore bio je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.
Kakve su šanse da NATO pristane zahtev Rusije o neširenju na istok, može li se uspostaviti nov sistem bezbednosti koji ne bi bio zasnovan na konfrontaciji kolektivnog Zapada i Rusije i da li je uopšte moguće verovati u eventualne garancije SAD i NATO-a saznajte u emisiji „Svet sa Sputnjikom“: