„Učestvujemo u diskusiji o arhitekturi bezbednosti u Evropi. EU će tokom ovih diskusija izneti svoje predloge. Između ostalog, potrebno je razgovarati o mehanizmima konsultacija , sprečavanja incidenata, vrućih linija za vanredni slučaj i druge mere koje mogu pomoći da se smanji napetost“, saopštio je Borelj.
Predlog Moskve o neširenju NATO-a i povlačenju snaga Alijanse iz država koje se graniče sa Rusijom je neprihvatljiv, smatra Borelj.
„Radi se o vrlo konkretnim zahtevima koji su se takođe suočili sa konkretnim odbijanjem. Stvar je u tome da, želeli mi to ili ne da Ukrajina postane članica NATO-a, mi ne želimo da suverenim državama ukazuju da ne mogu da donose određene odluke. To se tiče Ukrajine, Finske, Švedske i svake druge suverene države. Diskusija se nastavlja, ali ja vidim da postoje jasan stav sa obe strane. Ti zahtevi ne mogu biti prihvaćeni, to je stav Evropljana“, zaključio je evropski zvaničnik.
Ranije je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio da će Alijansa predstaviti svoje predloge viđenja bezbednosti.
Briselu je u sredu održana sednica Saveta Rusija-NATO koji je bio nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj.
Povod za razgovore bio je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.