„Uvek smo jasno govorili da verujemo u to da su dijalog, diplomatija i saradnja važni i smatramo da je to posebno važno u periodima visokih tenzija, a upravo sada je tako“, rekao je Prajs na redovnom brifingu.
On je prokomentarisao saopštenje da je grupa od 25 članova američkog Senata iz Demokratske partije, na čelu sa predsednikom Odbora za spoljne poslove Robertom Menendezom, predstavila predlog zakona o novim sankcijama Rusiji i Vladimiru Putinu koje bi Vašington mogao da uvede ukoliko situacija u Ukrajini eskalira. Po njegovim rečima, SAD se nadaju da će se Rusija „odlučiti na deeskalaciju“ i da će na dalje učestvovati u dijalogu sa Alijansom.
Amerika u trenutnoj fazi može samo da iznese svoja očekivanja u pogledu ponašanja Moskve, kao i posledice opcija za delovanje.
„Ne možemo da naredimo Rusiji da izabere ili ne izabere ovu ili onu opciju. Ali možemo da kažemo šta bismo preferirali i šta smo spremni da uradimo. Spremni smo na diplomatiju u budućnosti, a to je ono što bismo najviše voleli budući da smo jasno rekli šta bi bila alternativa“, istakao je on.
S tim u vezi, Prajs je ukazao na to da je Vašington u više navrata upozoravao da je spreman da uvede oštre sankcije koje će ruskoj ekonomiji naneti štetu ukoliko Moskva „napadne Ukrajinu“.
„Ali se nadamo da će one ostati hipotetičke“, konstatovao je portparol Stejt departmenta u razgovoru sa novinarima.
Spremni smo da nastavimo sa „diplomatijom i dijalogom“ sa Rusijom ako se nastavi status kvo u pogledu situacije sa Ukrajinom, napomenuo je Prajs. S tim u vezi, kaže da deeskalacija ne treba da se oteže „na nedelje ili duže od toga“.
„Deeskalacija može da se desi čak i sutra, ili u petak. To je ono što bismo želeli da vidimo, iako se još uvek ne dešava“, naveo je on, dodajući da „postoje znaci kretanja u suprotnom smeru“.
„Potrebno je da jedan čovek u ruskom sistemu izda naređenje i da vidimo taj napredak, da vidimo da se to naređenje prenosi u deeskalaciju na terenu“, naglasio je on.
Bezbednosne garancije i rad diplomatskih misija
Istovremeno, portparol Stejt departmenta odbio je da saopšti da li njegova zemlja planira da Rusiji pruži pisani odgovor na predloge o bezbednosnim garancijama koje je tražila Moskva, ali je izrazio nadu u produktivnost predstojećih kontakata među stranama.
Prajs je takođe napomenuo da bi američke vlasti podržale obnovu rada diplomatskih predstavništava Rusije i NATO-a. To bi, po mišljenju Vašingtona, doprinelo dijalogu.
„Podržavamo izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da su saveznici Alijanse zainteresovani za razmatranje mogućnosti ponovnog rada predstavništava NATO-a i Rusije u Moskvi i Briselu“, zaključio je.
U Briselu je oko 14 časova završena sednica Saveta Rusija-NATO. Taj sastanak je nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj.
Povod za razgovore bio je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.