„Vai pismo Liberije osmišljeno je od nule oko 1834. godine od strane osam potpuno nepismenih muškaraca koji su pisali mastilom napravljenim od zgnječenih bobica“, kaže lingvistički antropolog Pirs Keli, sa Univerziteta Nova Engleska u Australiji.
„Zbog svoje izolovanosti i načina na koji je pismo nastavilo da se razvija sve do danas, mislili smo da bi nam to pismo moglo reći nešto važno o tome kako se pisanje razvija u kratkom vremenskom periodu.
Koliko do sada znamo, pronalazak pisanja dogodio se pre oko 5.000 godina na Bliskom istoku i iznova je izmišljan. Novi sistemi pisanja se i danas stvaraju u mestima kao što su Nigerija i Senegal.
Smatra se da su čak i najranije sisteme pisanja formirale male grupe ljudi unutar jedne generacije, baš kao i vai pismo. Međutim, kako su se kretali kroz generacije, ovi sistemi su vremenom postali jednostavniji.
„Postoji poznata teorija da slova evoluiraju od slika do apstraktnih znakova“, kaže Keli.
Na primer, „ikonična glava vola na egipatskim hijeroglifima transformisana je u feničansko [alef] i na kraju u rimsko slovo A“, objašnjava tim u svom radu.
„Ali postoji i mnogo apstraktnih oblika slova u ranom pisanju. Smatramo da će znakovi početi kao relativno složeni, a zatim postati jednostavniji u novim generacijama pisaca i čitalaca“, primećuje Keli.
Osam kreatora vaija krenulo je da pravi simbole za svaki slog svog jezika. Njihovi simboli su predstavljali fizičke stvari poput trudnice, vode i metaka, kao i apstraktnije tradicionalne simbole.
Zatim je pismo neformalno širio pismeni nastavnik koji je svoje znanje preneo učeniku šegrtu (sa 200 pojedinačnih slova koja su sigurno bila izazov za pamćenje!).
Keli i kolege sa Instituta Maks Plank analizirali su 200-slovnu azbuku naroda vai od 1834. pa nadalje koristeći arhive u nekoliko zemalja.
Tokom prve 171 godine svoje istorije, vai pismo je zaista postajalo sve jednostavnije. Pojednostavljenje se dešavalo tokom generacija, a najviše su uprošćeni simboli najveće složenosti.
Ove promene su daleko od slučajnog, objasnio je istraživački tim. Jezici prolaze kroz neku vrstu prirodnog procesa selekcije putem pamćenja i učenja, pri čemu najteže ideje za pamćenje ne opstaju.
Promene u alatima, od novih alata za pisanje i pronalaska papira do upotrebe sa računarima, takođe verovatno igraju ulogu u pojednostavljivanju jezika.
„Međutim, činjenica da je vai nastavio da se kompresuje tokom čitavog 19. veka, u vreme kada je bilo malo promena u medijima za pisanje, ukazuje da promene u tehnologiji pisanja ne mogu biti presudna stvar“, pišu istraživači, prenosi Sajens alert.