„Alijansa se neće vraćati u prošlost u jedno sasvim drugačije doba, kada smo imali potpuno drugačiju Alijansu skromnijeg obima“, odgovorila je ona na pitanje o odnosu prema zahtevima Rusije „da se vrati na granice iz 1997. godine“.
Smitova je dodala da nijedna članica Alijanse nije spremna da odustane od politike otvorenih vrata.
Istovremeno je dodala da Vašington ne zna sa kakvim predlozima i stavom će ruska strana pristupiti pregovorima sa NATO-om.
Prema njenim rečima, zemlje NATO-a spremne su za predstojeće razgovore sa Rusijom na sastanku Saveta Rusija-NATO.
„Svi saveznici u NATO-u se spremaju da sednu za pregovarački sto sa idejom da ovom pitanju moramo pristupiti zajedno. Jedinstveni smo u našem stavu“, istakla je američka predstavnica na specijalnom brifingu o predstojećim razgovorima.
Odluke o Ukrajini
Ona je dodala i da Sjedinjene Američke Države neće donositi odluke u vezi sa Ukrajinom bez njenog učešća.
„Nećemo donositi odluke o Ukrajini bez Ukrajine, o Evropi bez Evrope, o NATO-u bez NATO-a“, konstatovala je ona.
U Ženevi su 9-10. januara održane konsultacije Rusije i SAD o predlozima Moskve o bezbednosnim garancijama, nakon čega će se održati sastanak Saveta Rusija-NATO u Briselu, a potom u Beču i konsultacije na platformi Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi.
Krajem 2021. Rusija je objavila nacrte sporazuma sa SAD i NATO o bezbednosnim garancijama. Moskva, između ostalog, zahteva od svojih zapadnih partnera pravne garancije odbijanja daljeg širenja NATO-a na istok, ulaska Ukrajine u blok i stvaranja vojnih baza u postsovjetskim zemljama.
Rusija je u više navrata negirala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivne dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nema nameru nikoga napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a rasporedi u blizini ruske granice. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je napomenulo da su izjave Zapada o „ruskoj agresiji“ i mogućnosti da se Kijevu pomogne da se odbrani od nje i smešne i opasne.