„Zašto da ne? Sada se na drugoj strani granice nalazi sto hiljada ruskih vojnika i mislim da nisu došli tu da bi pili kafu. To je pretnja upotrebom sile“, odgovorio je Borelj na pitanje novinara „Bi-bi-si radio 4“ postoji li rizik od oružanog konflikta.
Prema njegovim rečima, retorika Moskve po pitanju Kijeva zajedno sa koncentrisanjem vojnih snaga na granici zabrinjava Ukrajinu, NATO i Evropsku uniju.
Istovremeno, on nije isključio mogućnost da Rusija navodno nije zainteresovana za uspeh pregovora o bezbednosnim garancijama u Evropi. Na pitanje da li je Moskva mogla namerno da iznese zahteve koji su neprihvatljivi za Zapad kako bi pregovori bili neuspešni, Borelj je odgovorio da je to moguće.
„To bi bilo razumno objašnjenje onoga što se dešavalo i što se dešava. Ruski predlozi bezuslovno protivreče opštim principima Helsinške deklaracije iz 1975. godine koju je potpisao Sovjetski Savez. Stoga ruska strana ne može da izjavi da je sporazum zaključen u trenutku kada je Rusija bila u oslabljenom položaju i zato hoće da ga revidira“, napomenuo je.
Kako kaže, Brisel je dobio uverenje od SAD da na pregovorima Moskve i Vašingtona o bezbednosnim pitanjima ništa neće biti dogovoreno bez aktivnog učešća EU. On je naglasio da će EU nastojati da okupi svoje članice u situaciji kada Rusija, po njegovim rečima, ponovo traži da podeli Evropu na sfere uticaja.
Šef evropske diplomatije se osvrnuo i na situaciju u Kazahstanu, rekavši da postoji mogućnost da Moskva koristi te događaje za jačanje svog uticaja na postsovjetskom prostoru.
„Kako iskustvo pokazuje, ako Rusi dođu, teško ih je naterati da odu“, dodao je Borelj, ocenivši da bi ruske snage mogle da se zadrže u Kazahstanu.
London: Ponašanje Moskve – preteće, platiće visoku cenu
Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije u isto vreme ističe da London i njegovi saveznici osuđuju navodno agresivno ponašanje Rusije i da će tokom sastanka Saveta Rusija-NATO u sredu saopštiti da je koncentracija ruskih snaga blizu granica Ukrajine neprihvatljiva.
„Moskva mora da prestane da agresivnim aktivnostima i da sledi put diplomatije. Zajedno sa našim saveznicima jednoglasno osuđujemo preteće ponašanje Rusije i pratićemo da li se pridržava obaveza datih u Helsinkiji, Budimpešti i Minsku“, navodi se u dokumentu MIP-a.
Svaki vojni upad na teritoriju Ukrajinu biće ogromna strateška greška za koju će morati da plate visoku cenu, napomenuo je britanski spoljnopolitički resor.
Rusija je više puta isticala da ne preti nijednoj zemlji, kao i da je kretanje trupa preko ruske teritorije njeno suvereno pravo.