Stoltenberg je istakao da je Alijansa i ranije dokazivala da se u odnosima sa Rusijom mogu postići kompromisi i pronaći rešenja.
„Poznajem istoriju Rusije. Oni su vekovima imali sukobe sa susedima“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za „Fajnenšel tajms“ i dodao da „Rusija ima alternativu: saradnju i rad sa NATO-om“.
„Spremni smo da težimo unapređenju odnosa“, istakao je on.
On je dodao da su Sjedinjene Američke Države i Severnoatlantska alijansa spremne da sa Rusijom razgovaraju o merama za smanjenje rizika, posebno u pogledu kontrole naoružanja i napora za obezbeđivanje veće transparentnosti vojnih aktivnosti, kao i o kanalima veze.
Istovremeno, generalni sekretar NATO-a smatra da je neprihvatljiv zahtev Rusije da Ukrajina ne uđe u Alijansu. Stoltenberg je naveo da takav zahtev krši „osnovne principe” NATO-a.
Diplomata je dodao da postoji mogućnost da se dođe do zajedničkog političkog rešenja za situaciju oko Ukrajine, uzimajući u obzir zabrinutost Rusije.
„Moguće je da se zajedno pronađe put, politički put napred, kao i da se uzmu u obzir zabrinutosti Rusije... Ali rizik od sukoba i dalje postoji“, istakao je on.
Uveče 9. januara planiran je prvi susret ruske i američke delegacije u formatu večere. To su „preliminarni“ pregovori. Glavni deo diskusije održaće se u ponedeljak, u zatvorenom formatu, na teritoriji stalne misije SAD pri Kancelariji UN u Ženevi.
Američku delegaciju na pregovorima predvodiće prvi zamenik državnog sekretara Vendi Šerman.
Posle konsultacija Rusije i SAD, u Briselu će se održati sastanak Saveta Rusija-NATO, a u Beču će se održati konsultacije na platformi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
Krajem 2021. Rusija je objavila nacrte sporazuma sa SAD i dogovora sa NATO-om o bezbednosnim garancijama. Moskva, između ostalog, zahteva od svojih zapadnih partnera pravne garancije protiv daljeg širenja NATO-a na istok, ulaska Ukrajine u Alijansu i otvaranje vojnih baza u postsovjetskim zemljama.