Francuzi u očekivanju izbora koji će odrediti budućnost i Francuske i EU

Favorit na predstojećim izborima za sada je, kako kaže, aktuelni predsednik Emanuel Makron, koji u svim ispitivanjima javnog mnjenja uglavnom vodi i pozicioniran je na oko 25 posto glasova u prvom krugu, što se smatra solidnim rezultatom.

Makronov najveći adut za reizbor je, veruje naš sagovornik, činjenica da ima podršku finansijskog sektora koji je povezan sa Sjedinjenim Američkim Državama.

„To je jedan moćan lobi kako u medijima, tako i u privrednom sektoru i Makron je tu, za sada, neprikosnoveni favorit. On će u kampanji u prvi plan isticati da ima dobre ekonomske rezultate, da je pala nezaposlenost i da je za vreme njegovog mandata došlo do oživljavanja privrede, budući da su Francuzi poslednjih godina imali nešto veći privredni rast od Nemačke, kao i da je njegova zdravstvena politika tokom pandemije bila fleksibilnija u odnosu na druge države EU, pa samim tim i bolja“, napominje Zečević.

Makron će, kako ocenjuje, braniti svoj bilans, nuditi stabilnost i jaču i ujedinjeniju Evropu.

„On mnogo očekuje od nove nemačke vlade jer sa Angelom Merkel nije imao neku veliku simbiozu. Sve što je predlagao Merkelova je mirno primila i ostavila po strani, ni u čemu mu nije izašla u susret. Sanovim kancelarom Šolcom Makron ima mnogo bolji odnos i očekuje da će sa novom vladom u Berlinu sprovesti te unutrašnje reforme EU, odnosno jačanje federalnih aspekata Unije koje je inicirao u svom govoru na Sorboni 2017. godine“, kaže Zečević.

Sledeći kandidat koji je u poslednje vreme izbio u prvi plan je Valeri Pekres, kandidat Republikanske stranke, odnosno umerenih desničara. Ona je, kaže Zečević, pobedila na internim izborima unutar partije i smatra se relativno ozbiljnim rivalom Makronu u drugom krugu.

„Ona je drugi mejnstrim kandidat i mislim da sa njenim dolaskom na vlast ne bi bilo nekih spektakularnih promena u francuskoj spoljnoj i unutrašnjoj politici u odnosu na Makronovu. Valeri Pekres je čovek sistema budući da je već radila sa predsednicima Širakom i Sarkozijem, a mogla bi da, kao vrlo vredna i posvećena žena, bude pragmatičan reformator jer se i do sada prihvatala teških poslova poput reforme univerziteta“, objašnjava Zečević.

Kako je Pekresova predstavnik umerene desnice sa njenim izborom bi se, veruje naš sagovornik, možda malo pooštrila dosadašnja imigraciona politika, a došlo bi i do izvesnog smanjenja poreza i liberalizacije u oblasti ekonomije.

„Ali, kada je reč o spoljnoj politici pitanje je da li bi ona pravila neke veće zaokrete. Ja sam vrlo skeptičan u pogledu toga da li bi ona pokušala da poboljša odnose sa, na primer, Rusijom i da li bi želela da vodi malo samostalniju politiku u odnosu na Sjedinjene Američke Države. U svakom slučaju, ona za sada ima velike šanse da uđe u drugi krug, ali mislim da je Makron i dalje u prednosti“, primećuje Zečević.

U igri za drugi krug su, dodaje naš sagovornik, još dva, uslovno govoreći antisistemska kandidata.

„Reč je o Marin Le Pen koja je na čelu Nacionalnog okupljanja i Eriku Zemuru koji predstavlja veliko iznenađenje, odnosno „anfan teribl“ francuske politike u ovom trenutku. On je takođe zastupnik jedne krajnje desne opcije, ali je intelektualniji u odnosu na Le Penovu, jer ona oko sebe uglavnom okuplja radničke slojeve stanovništva i te niže slojeve, dok Zemur privlači i one desne elemente iz bogatijih slojeva buržoazije i intelektualne elite“, kaže Zečević.

Kada je reč o tome šta francuskom javnom mnjenju nude Marin Le Pen i Erik Zemur, Zečević kaže da je u Francuskoj imigraciona politika goruće pitanje, a ovi političari zastupaju tezu da u toj zemlji dolazi do zamene stanovništva, odnosno prevage muslimanskog stanovništva u određenim delovima države i gubljenja delova teritorije.

„Francuzima bi Le Penova, a još više Zemur, ponudili jednu izvornu, degolističku politiku, odnosno nezavisniju politiku u oblasti spoljnih poslova. To znači da bi pokušali da se više približe Rusiji i da rade na ukidanju sankcija toj zemlji. Sa druge strane, njihov eventualni izbor bi ojačao snage unutar Evropske unije gde su Viktor Orban i Poljaci, koji se zalažu za drugi koncept Unije, odnosno identitetsku politiku, ali i jačanje suvereniteta država unutar EU“, ističe Zečević.

Na Kinu, dodaje, ova dva kandidata gledaju kao na partnera, ali i kao na velikog ekonomskog konkurenta.

„Sa Rusijom je drugačija situacija jer je reč o naciji i zemlji koja je evropska, pa bi sa Moskvom sasvim sigurno pokušali da izgrade drugačije odnose jer smatraju da ona ne treba da bude potčinjena Zapadu, već ravnopravan partner", kaže naš sagovornik.

U ovom trenutku je, veruje Zečević, teško reći da li će Makron voditi Francusku u još jednom mandatu, ili će na njegovo mesto doći neko drugi:

„On će sasvim sigurno isticati da su Le Penova i Zemur opasnost za EU i Francusku, ali treba imati na umu da Marin Le Pen ipak pokušava da postane deo mejnstrima i predstavi se kao prihvatljiv kandidat koji može da bude predsednik republike. Erik Zemur pak, to ni u kom slučaju nije jer je predstavnik provokativnog dela francuskog društva koje osporava dosadašnju politiku i vrlo je kontroverzan. U svakom slučaju njihove šanse je u ovom trenutku teško proceniti jer postoji tendencija u biračkom telu da ne žele unapred da priznaju da će glasati za njih, iako će im možda dati glas.“

Prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj je 10. aprila, a kristalizacija javnog mnjenja koja će pokazati ozbiljne tendencije ovih kandidata vrši se krajem februara i početkom marta, pa će tada i njihove šanse za pobedu biti jasnije, zaključuje Slobodan Zečević za Sputnjik.