„(Na pregovorima) će možda uspeti da se postave temelji za obnavljanje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa (Sporazum INF) sa Rusijom“, istakao je Blinken.
On je dodao i da je američka delegacija na predstojećim konsultacijama u Ženevi spremna da sa predstavnicima Moskve razgovara o razmerama vojnih vežbi koje se izvode u Istočnoj Evropi, ali ne i o broju američkih trupa.
„Ne razmatramo (razgovor) o broju trupa“, naglasio je američki državni sekretar.
Blinken je dodao i da će predstojeći razgovori američke i ruske delegacije u Ženevi biti prilika da se razgovara o zabrinutosti Moskve u vezi sa širenjem NATO-a.
„Sada imamo priliku da kroz dijalog i diplomatiju vidimo da li ćemo uspeti da rešimo legitimne zabrinutosti Rusije (o NATO-u), kao i mnoge zabrinutosti drugih zemalja u vezi sa ponašanjem Rusije u Evropi“, rekao je Blinken u intervjuu za „Si-En-En“.
On je, pri tome, naglasio da Sjedinjene Američke Države smatraju put diplomatije i dijaloga najpoželjnijim u odnosu na Rusiju, ali su spremne da upotrebe „odlučne mere u slučaju da ona krene putem konfrontacije“.
„Privrženi smo dijalogu i diplomatiji kako bismo videli da li možemo da rešimo ove probleme mirnim putem, koji je svakako najpoželjniji. Istovremeno, spremni smo da delujemo veoma odlučno protiv Rusije ako izabere put konfrontacije i agresije“, istakao je šef američke diplomatije.
Moguć napredak na pregovorima
Blinken je dodao da Sjedinjene Američke Države smatraju da tokom rusko-američkih pregovora o bezbednosti strane mogu da pronađu zajednički jezik o pitanjima koja zabrinjavaju i Rusiju i SAD.
„Smatramo da možemo da napredujemo u rešavanju problema zabrinutosti sa obe strane, što će smanjiti napetosti i pomoći u poboljšanju bezbednosti“, rekao je on.
Blinken je dodao da će se predstojeći pregovori voditi „u bliskoj koordinaciji sa evropskim saveznicima i partnerima“.
Prema njegovim rečima, američka administracija ne očekuje nikakve pomake naredne nedelje u predstojećim američko-ruskim pregovorima o bezbednosti.
Američki državni sekretar smatra da je malo verovatno da će rusko-američki pregovori o bezbednosti postići značajan uspeh sve dok su ruske trupe, prema Vašingtonu, blizu granice sa Ukrajinom.
„Što se tiče stvarnog napretka, veoma je teško zamisliti da će se dogoditi, sve dok postoji trenutna eskalacija kada Rusija drži Ukrajinu na nišanu, 100 hiljada vojnika na granici, postoji mogućnost da se njihov broj veoma brzo udvostruči“, tvrdi Blinken.
Smanjenje napetosti samo na uzajamnoj osnovi
Sve mere za smanjenje napetosti u pregovorima sa Rusijom o bezbednosti moguće su samo na uzajamnim osnovama, rekao je Blinken.
„Ako Sjedinjene Američke Države i Evropa preduzmu korake kako bi izašle u suret nekim od zabrinutosti Rusije, onda će Rusija morati da učini isto“, istakao je državni sekretar.
Bez ustupaka
Blinken je naveo i da američka administracija ne namerava da pravi ustupke u predstojećim rusko-američkim pregovorima o bezbednosti, kao i da Vašington očekuje da proceni da li je moguće smanjiti tenzije.
„Ovde se ne radi o ustupcima, već o shvatanju da li, u kontekstu dijaloga i diplomatije, obe strane mogu da preduzmu korake koji će smanjiti napetosti. To smo radili i u prošlosti“, konstatovao je on.
Naoružavanje Ukrajine
Blinken je dodao da će Sjedinjene Američke Države nastaviti da isporučuju Ukrajini odbrambena vojna sredstva.
Delegacije SAD i Rusije na predstojećim pregovorima u Ženevi mogle bi da postave temelje za obnavljanje sporazuma o raketama srednjeg dometa, izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken.„Jasno smo stavili do znanja da ćemo nastaviti da podržavamo Ukrajinu isporučujući joj odbrambenu vojnu opremu kako bi mogla da se brani“, precizirao je on.
Sekretar je dodao da je „jasno i da će se u slučaju dalje ruske agresije NATO još više intenzivirati”.
Rusija hoće da obnovi Sovjetski Savez
Rusija želi u geopolitičkom smislu da obnovi poredak stvari koji je postojao pod Sovjetskim Savezom, smatra Blinken.
„Mislim da je to tako, to je jedan od ciljeva predsednika (Rusije Vladimira) Putina. A to znači obnavljanje sfere uticaja nad zemljama koje su ranije bile deo Sovjetskog Saveza“, odgovorio je Blinken na odgovarajuće pitanje novinara i dodao da je to „neprihvatljivo“.
U Ženevi 10. januara treba da počnu rusko-američki pregovori, 12. januara u Briselu će se sastati Savet Rusija-NATO, a 13. januara u Beču će se održati sastanak Stalnog saveta OEBS-a. Ovi razgovori će se prvenstveno fokusirati na ruske bezbednosne inicijative u evroatlantskoj oblasti.