„Ako SAD sebi dozvole da se bezobzirno mešaju u tu situaciju, da ocenjuju postupke vlasti Kazahstana, da ocenjuju akcije dela stanovništva koje protestuje, da ocenjuje akcije ODKB i mirovnjaka – to neće doprineti normalnoj radnoj atmosferi na pregovorima“, rekao je Kosačov u intervjuu za „Vedomosti“.
Kako je istakao, to bi bila greška Amerikanaca, jer će se na tom sastanku razgovarati o „suviše ozbiljnim pitanjima“.
Oglasio se i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, istakavši da Alijansa pažljivo prati situaciju u Kazahstanu, te da je zabrinuta zbog dešavanja u zemlji.
„Neophodna je uzdržanost, prekid nasilja, poštovanje ljudskih prava“, poručio je on.
Protesti u Kazahstanu izbili su 2. januara zbog drastičnog povećanja cene gasa, ali su potom prerasli u nemire.
Krajem 2021. Rusija je objavila nacrte sporazuma sa SAD i NATO o bezbednosnim garancijama. Moskva, između ostalog, zahteva od svojih zapadnih partnera pravne garancije odbijanja daljeg širenja NATO-a na istok, ulaska Ukrajine u blok i stvaranja vojnih baza u postsovjetskim zemljama. Za 10. januar u Ženevi su planirani pregovori Rusije i SAD o ruskim predlozima za bezbednosne garancije. Pretpostavlja se da će nakon toga ruski predlozi biti razmatrani 12. januara na savetu Rusija-NATO i 13. januara na platformi OEBS-a u Beču.