Ove godine u Prizrenu: Spasavanje srpske svetinje koju su minirali ekstremisti ne sme da se odlaže

Vest o dozvoli za početak radova, odnosno raščišćavanje dvorišta crkve, stigla je sa Kosova i Metohije pre tri nedelje, upravo na dan hramovne slave, praznika Svetog Nikole, a obnovu je vladika raško – prizrenski Teodosije blagoslovio pre godinu dana.

Mladi prizrenski paroh, profesor Bogoslovije u tom gradu, otac Jovan Radić ne krije radost zbog prve konkretne akcije vezane za hram. On kaže da je velika sreća u nesreći - božija volja, da nije eksplodirao sav dinamit koji su albanski ekstremisti u nju postavili, svakako biće puno posla, crkva je vidno oštećena.

„Deo spoljašnjeg zida je porušen, a unutra je ispucala. Freske su takođe oštećene. Bila je tako zapuštena sve do pre nekoliko nedelja, kada smo počeli sa raščišćavanjem porte Rajkove crkve i sa postavljanjem ograde. Hram je u tako lošem stanju da se plašimo za decu koja se igraju u tom dvorištu, da ne padne beton, neki zid, da neko ne pogine“.

Srednjovekovna svetinja sagrađena je u prizrenskom naselju Potok mala. Nekad je crkva posedovala 15 vinograda u gradskom metohu, njive, voćnjake, čak i dudove za hranjenje svilenih buba i tri kuće u centru grada.

Rajkova crkva se pominje u Svetoarhanđelskoj hrisovulji cara Dušana, priložio ju je, zajedno sa drugim brojnim crkvama, svojoj zadužbini, Manastiru Svetim arhangelima, i svojoj grobnoj crkvi.

„Crkva je prvobitno sagrađena u 14. veku, ali je u vreme Turaka porušena. Obnovljena je 1857. godine u vreme episkopa raško – prizrenskog Melentija. Kasnije je u porti crkve izgrađena škola koja je dobila ime po svom ktitoru Mladenu Ugareviću. Međutim, u vreme komunista, zemljište crkve je konfiskovano i prebačeno u vlasništvo države“, objašnjava paroh i dodaje da je hram do 1999. bio zimska kapela prizrenskih bogoslova.

Pre nekoliko meseci procenu stanja građevine su obavili stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kullture iz Leposavića, zajedno sa kolegama koje su došle iz Zavoda u Nišu.

Utvrdili su da je crkva u jako lošem stanju, da je potrebno što pre započeti obnovu i konzervaciju, a prikupljanje novca počelo je pre godinu dana. Osnovan je i Odbor za obnovu crkve Svetog Nikole Rajkove u Prizrenu.

Novac je važan, ali u obnavljanju pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji nije na prvom mestu. Treba rešiti bezbroj administrativnih problema sa lokalnim vlastima. Nijedna obnova nije prošla glatko, čak ni crkve Bogorodice Ljeviške, u koju su uprte oči svetske javnosti, jer je pod zaštitom UNESKO. Otac Jovan se nada da će dobiti dozvolu za obnovu.

„Prvu fazu obnove radimo uz pomoć misije OEBS-a ovde na Kosovu i Metohiji, oni su nam u priličnoj meri izašli u susret, pomogli i finansijski, imamo jako dobru saradnju sa tom međunarodnom misijom. Naravno, potrebne su nam i dozvole lokalnih gradskih vlasti, treba da dobijemo dozvolu od našeg Zavoda, a zatim od kosovskih vlasti. Sve radimo u saradnji sa misijom OEBS-a koja je posrednik u ovoj priči“, objašnjava otac Jovan.

Ovaj mladi sveštenik dodaje da je zapravo već prikupljen najveći deo sredstava za obnovu Rajkove crkve, da je potrebno još samo malo da se dođe do brojke koja može da pokrije radove i konzervaciju.

„Pre dve godine počeli smo sa akcijom prikupljanja sredstava za obnovu crkve Svetog Pantelejmona u Potkaljaji koja je takođe bila zapaljena, lokalnom stanovništvu je služila kao deponija. Skupili smo 12 hiljada evra i uspeli da je obnovimo. Kada su ljudi videli da smo nešto uradili sa tim novcem, odazvali su se i u prikupljanju novca za obnovu crkve Svetog Nikole, koja je poslednja neobnovljena u samom gradu. Za veoma kratko vreme aktivirali su se Prizrenci raseljeni po Srbiji i inostranstvu. Javlili su se i drugi ljudi dobre volje koji su želeli da sebe utkaju u tu svetinju“.

Ktitor ove crkve Rajko Kirizimić bio je jako bogat čovek i veliki zadužbinar, kao i većina vlastelinskih porodica u Prizrenu. Radili su po uzoru na zadužbine Nemanjića, a one su po njima dobijale i imena.

Tako pored velikog Sabornog hrama Prizren ima crkvu Svetog Đorđa Runovićevu, koju su podigla braća Runović. Preko puta, takođe u centru, na šadrvanu, nalazi se crkva Svetog Nikole Tutićeva, podigli su je Dragoslav i Bela Tutić, ona je takođe postradala, 17. marta 2004. godine. Obnovljena je, kao i crkva Svetog Spasa koja je zadužbina Mladena Vladisavljevića.

Na pitanje koliko će koštati obnova Rajkove crkve otac Jovan kaže da ga više plaši činjenica što je crkva na opštinskom zemljištu, koje nikada nije vraćeno crkvi. Ipak veruje da će istrajati i u ovom poslu, obnovi poslednje svetinje u Prizrenu koja je stradala, koja je, kaže, vredna i važna za sve Prizrence, jer je trag bogate istorije i kulture grada na Bistrici.

Otac Jovan ima još jednu poruku:

„Kao što obnavljaju svetinje, voleli bi i da se ljudi vrate, ali i da dođe što više ljudi sa strane, da obiđu Prizren i njegove svetinje. Same crkve nemaju funkciju bez ljudi. Potrebno je da ljudi što više dolaze, da se vraćaju, da se nešto uradi po tom pitanju. Nama koji smo tu sve vreme mnogo znači svaka poseta, svaki dolazak, obilazak, izolovani smo od sredine sa našim ljudima. Daće bog, vaskrsle su crkve, daće i da se ljudi vrate“.

Svi koji žele da pomognu spasavanje ovog značajnog spomenika kulture mogu to da učine uplatom na račun Crkvene opštine Prizren broj: 205-171950-84, poziv na broj: 19-12-2021.