Cene u Nemačkoj eksplodirale

Cene struje, gasa i lož-ulja u Nemačkoj bukvalno su eksplodirale. U roku od nekoliko meseci umnogostručila se veleprodajna cena gasa popevši se na istorijski maksimum. Uzrok su pored povećane potražnje i nenapunjena skladišta gasa u zemljama koji su potrošači ali i smanjene isporuke pojedinih zemalja koje proizvode gas. Tu su i skupi emisioni sertifikati, piše Dojče vele.

Nemački Savezni zavod za ekonomiju i kontrolu izvoza meri cene. Portal za zaštitu potrošača Verivoks navodi da su se cene od početka 2021. utrostručile. A na kratkoročnom tržištu gasa tokom godine su se cene zemnog gasa više nego usedmostručile. Megavat-sat trenutno košta 150 evra. A dugogodišnji prosek cene je bio između 10 i 25 evra.

Verivoks tvrdi da su troškovi jednog prosečnog domaćinstva koje troši oko 20.000 kilovat-sati godišnje u 2021. bili prosečno 1704 evra. A početkom godine iznosili su 1.162 evra. To je rast cene od 47 odsto. „U 2022. će početi da deluju faktori koji dodatno povećavaju cene“, kaže stručnjak za energiju Torsten Štork.

Osim veleprodajnih cena, očekuje se rast nameta na emisiju ugljen-dioksida upotrebom fosilnih goriva i to već od januara, sa 25 na 30 evra po toni. Štork kaže da to sve snabdevače gasom prisiljava da povećaju cene, i to značajno. Prema istraživanju Verivoksa 515 od 700 firmi koje se bave snabdevanjem gasom najavile su da će u februaru povećati cene u proseku za 23,1 odsto. Pri godišnjoj potrošnji od 20.000 kilovatsati, to će značiti godišnje povećanje troškova za 339 evra.

Slično su se razvijale cene u slučaju lož-ulja. Sto litara je pre godinu dana koštalo prosečno 49 evra neto. U decembru je cena bila 69 evra – to je plus od 41 odsto. „Cena lož-ulja u suštini prati razvoj međunarodne cene nafte. Početkom pandemije ona je pala na istorijski minimum. Trenutno su cene lož-ulja veće nego pre krize“, kaže stručnjak za energetska pitanja Štork.

Prosečna cena struje je od januara do septembra prošle godine porasla za 18,4 odsto. Prosečno domaćinstvo sa godišnjom potrošnjom od 4.000 kilovat-sati za to je početkom godine moralo da planira 1.171 evra, a u decembru je cena bila 1.386 evra. Time je računa za struju za privatne potrošače povećan za 215 evra godišnje.

Verivoks konstatuje da do sada nije postojala takva dinamika cena na godišnjem nivou. Prema istraživanju, između jula i novembra, cena električne energije za potrošače pet puta je obarala istorijske rekorde. A na tržištima za kratkoročne kupovine već se barata cenom od 325 evra. Do sada se višegodišnji prosek cene kretao između 35 i 55 evra.

Na početku nove godine, namet na kilovat-sat za finansiranje obnovljive energije pao je sa 6,5 na 3,7 cenata. To bi prosečno domaćinstvo rasteretilo na godišnjem nivou za 133 evra. Ali u isto vreme su porasli transportni troškovi na električnoj mreži na nivou cele zemlje za oko četiri odsto, dostižući još jednu rekordnu visinu. Čak 280 od 800 lokalnih snabdevača električnom energijom najavili su porast cena za februar 2022. prosečno za 7,6 procenata. Godišnje to opterećuje novčanik potrošača sa 100 evra više.

Trebalo bi uzeti u obzir da se konačna cena u Nemačkoj formira i na osnovu poreza i raznih nameta. Nabavna cena struje i marža sačinjavaju svega jednu četvrtinu cene. Dakle, najveći negativni uticaj na razvoj cene električne energije ima država sa svojim nametima. Kod gasa je to nešto drukčije, jer produkcioni i pogonski troškovi bivaju do 49 odsto ugrađeni u cenu. A u lož-ulju je to 59 odsto.

Snabdevači koji su imali politiku niskih cena zapali su jedan za drugim u finansijske teškoće, jer njihove niske tarife koje su ugovorno nudili nisu mogle da pokriju sve veće dobavljačke cene. Mnogi su proglasili insolventnost, jer nemaju dugoročne ugovore sa velikim proizvođačima energije.

Potrošači čiji je snabdevač insolventan počinju da dobijaju energente od gradskih mreža, ali po nepovoljnoj tarifi za nove mušterije. Na primer, kelnski veliki energetski koncern „Rajnenerdži“ od početka godine nudi struju za nove mušterije po ceni od 72,8 centi po kilovat-satu umesto 30,76 centi. Ovi veliki snabdevači retko dozvoljavaju da se promeni tarifa, kao što je to bilo moguće ranije. Od 5. januara nove mušterije ponovo mogu da biraju između nekoliko tarifa, ali najjeftinija je i dalje 40 odsto skuplja od one koju imaju stare mušterije.

Mnoge industrijske firme, velike i male imaju isti problem. Hiljade njih se nisu osigurale dugoročnim ugovorima, kako navodi list „Handelsblat“, a kod nekih od njih, isto kao kod privatnih mušterija, snabdevači su insolventni i ne isporučuju više gas.

U listu „Handelsblat“ navodi se i izjava vlasnika jedne veće privatne firme iz Severne Rajne – Vestfalije: “Rast cena je bio već u trećem kvartalu tako drastičan, da smo mislili da će uskoro početi da padaju”.

Ovaj preduzetnik iz oblasti mašinogradnje, koji kao i mnogi drugi, želi da ostane anoniman, ima godišnji promet od dve milijarde evra, i teško se preračunao: “Predugo smo čekali i propustili smo pravi trenutak”. Njegovo preduzeće će sledeće godine samo u Nemačkoj u pogonima platiti pet do šest miliona evra za struju i gas. Do sada su ti troškovi budžetirani sa tri miliona evra. Ne treba da čudi da preduzetnici koji ne mogu da podnesu eksplozivni rast cena, sve glasnije zahtevaju državnu pomoć.