Prema pisanju medija, američke vlasti razmatraju nekoliko opcija restriktivnih mera protiv Moskve. Konkretno, radi se o sankcijama protiv velikih banaka i energetskog sektora, ograničavanju pristupa trgovini dužničkim obavezama, isključivanju Rusije iz platnog sistema SVIFT i pooštravanju kontrole izvoza.
Prema istraživanju koje su sproveli stručnjaci Ministarstva finansija i Stejt departmenta, stroge restriktivne mere, na primer protiv „Gasproma“ ili Centralne banke, mogu da izazovu rast cena gasa, kao i da stvore probleme u trgovinskim i investicionim vezama između Evrope i Rusije.
Vašingtonu bi se negativne posledice mogle „vratiti kao bumerang” u godini predsedničkih izbora, naglašava televizija.
„Problem pri razmatranju ovih kontramera je taj što, ako odlučite da uvedete oštre sankcije koje će imati veliki uticaj na evropsku ekonomiju, to će, zauzvrat, uticati i na američku ekonomiju“, smatra je viši naučni saradnik Pitersonovog instituta za svetsku ekonomiju Džef Šot. On je precizirao da se kao jedna od najrealnijih varijanata smatra uvođenje sankcija „Severnom toku 2“.
Vlasti u Kijevu i Zapad u poslednje vreme sve češće optužuju Rusiju da navodno priprema „invaziju“ na Ukrajinu. Kremlj je više puta demantovao ove optužbe, ističući da ne kuje nikakve agresivne planove i da ne namerava nikoga da napada, a kretanje trupa preko teritorije Rusije nikome ne bi trebalo da smeta.
Dana 30. decembra obavljen je telefonski razgovor predsednika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Prema informacijama Kremlja, Bajden je zapretio „velikim sankcijama“ zbog situacije sa Ukrajinom. Vladimir Putin je odgovorio da bi to bila velika greška, jer bi u tom slučaju mogao da usledi potpuni prekid odnosa.