Podvig dostojan Daničića – Novi prevod Starog zaveta posle jednog i po veka

U Beogradu je nedavno predstavljen novi prevod „Starog zaveta“ čiji je autor Dragan Milin, redovni profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u penziji.

Profesor Milin je Stari zavet preveo sa starojevrejskog originala, a uz njegov prevod, u izdanju Biblijskog društva Srbije, objavljen je i redigovani prevod Novog zaveta, čiji je autor Emilijan Čarnić.

Pored verzije Starog zaveta Đure Daničića iz 1867. godine, koja je prevedena s latinskog, do sada je u našoj sredini postojao i prevod Starog i Novog zaveta Luja Bakotića iz 1933. godine koji se, međutim, nije odomaćio među čitaocima.

Profesor Milin je, prevodeći Stari zavet, učinio pravi podvig, ne samo zato što je čitaocima u Srbiji, nakon više od jednog i po veka, ponudio novu verziju drevnog teksta, nego i zato što je reč o vrlo marljivo i pedantno sačinjenom prevodu originala, na kojem je radio punih devet godina.

„Da sam hiljadu stranica prevodio s francuskog ili nemačkog, to bi za godinu dana bio gotov posao, ali kada se čita s originala, rad je mnogo duži. Na ovaj način sam osmislio sebi penziju, svakog dana sam radio obično od devet do dvanaest, i u to vreme nisam znao ni za šta drugo osim za prevođenje. Obično sam prevodio po jednu stranicu, ili jedno poglavlje dnevno. U radu sam koristio dva klasična rečnika, posebne analize starozavetnih knjiga na nemačkom jeziku, kao i starogrčki, latinski, staroslovenski, ruski, francuski, nemački, engleski, dva različita hrvatska prevoda Starog zaveta i, naravno, prevod Đure Daničića“, kaže profesor Milin.

Prevođenje opštepoznatog teksta s originala je izuzetno zahtevan posao, posebno ako se ima u vidu da u Starom zavetu, pošto je reč o drevnim zapisima, postoji nekoliko desetina rečenica koje su do danas ostale nedovoljno razjašnjene.

„Kada sam nailazio na mesta koja su mi nejasna, a ima ih tridesetak, što je dosta, tražio sam objašnjenja u komentarima. Uglavnom je i u njima pisalo da su ta mesta nejasna, a potom sam, poredeći ih s drugim prevodima, shvatao da su svuda različito protumačena. Ja sam koristio ona tumačenja i značenja reči i izraza koja su mi se činila najverovatnijim i najlogičnijim“, priča nam profesor Milin.

Jedna od poteškoća u jevrejskom jeziku je, kako kaže profesor, to što su Jevreji u početku zapisivali samo suglasnike, dok su se samoglasnici pretpostavljali.

„To je kao da neko kaže da je rođen u 'Krgjvc' ili da predaje na 'fkltt'. Jasno nam je šta je rekao, ali postoje i reči koje nas dovode u nedoumicu, kao, na primer, kada bi neko na srpskom napisao 'ks'. Pitali bismo se da li je reč o kesi, kasi, kosi na glavi, ili kosi kao oruđu. Kasnije, od osmog do desetog veka posle Hrista, jevrejski gramatičari i naučnici su ubacili tačkice koje označavaju vokale, ali je pre toga bilo zabune. Svi, recimo, znaju Mikelanđelovog Mojsija, markantnog čoveka s tablicama, koji, međutim, ima i male rogove na glavi. Zašto? Zato što je blaženi Jeronim, koji je Stari zavet preveo s jevrejskog na latinski, pogrešio. 'Karan' na jevrejskom znači svetleti, dok 'keren' znači rog. Kada je Mojsije silazio s gore na glavi je, prema Jeronimovom prevodu, imao 'keren', odnosno rog, a ne 'karan' – svetlost. Tako je došlo do greške“, ukazuje profesor Milin.

Naš sagovornik objašnjava da se prevodi Biblije grubo mogu razvrstati na popularne i originalne verzije, a da je on odlučio da srpskim čitaocima ponudi što verniji prevod starozavetnih knjiga.

„Kaže se: Ako je prevod veran, nije lep, a ako je lep, onda nije veran. Pošto u našoj srpskoj religiji i kulturi nije prevođeno s originala, želeo sam da moj prevod bude što verniji. Često navodim primer jedne manje crkvene zajednice u Americi, koja je izdala svoj prevod Novog zaveta i u njemu, pored ostalog, u Hristovoj priči o jednom gospodaru koji je hteo da sredi račune i pozvao jednog dužnika, navela da mu je dugovao 10.000 dolara, umesto 10.000 talanata. Da li je to prevod ili je adaptacija? Jeste to za narod bolje, da razume da je reč o velikoj sumi, ali je i ogrešenje o original“, smatra profesor Milin.

Naš sagovornik ističe da u originalnom tekstu Starog zaveta postoji mnogo tautologija i pleonazama, rečenica poput: A on otvori usta svoja i reče mu govoreći, ali da je on takve iskaze zadržao zato što je želeo da čitaoci vide kako su pisali stari narodi.

„S kakvim pravom ja mogu da skratim nečiji tekst? Glavna misao mi je bila da prevodim što tačnije, mada sam ponekad, ipak, morao da prilagodim tekst našem jeziku. Srećom, to su izuzeci. Jedan od takvih primera je priča o Davidovim vojvodama koje su u zavadi. Jedan od njih baca mač na zemlju, poziva ovog drugog da se zagrle, ali s namerom da ponovo uzme mač i da ga ubije. U starojevrejskom doslovno kažu da je mač 'sedeo na zemlji'. To sam, naravno, morao da prevedem 'mač je ležao na zemlji'. Takve stvari sam menjao“, priča Dragan Milin.

Objašnjavajući zašto je prevod s originalnog jezika dragocen profesor Milin navodi jedan zanimljiv primer:

„Blaženi Jeronim je bio veliki naučnik. On je 15 godina prevodio Stari zavet na latinski, samo je to radio. Ja sam prevodio malo kraće, jer sam imao bolje priručnike. On je prevodio u nekoj pećini u Vitlejemu, imao je svitke. Tu ima nekih malih grešaka, pa ih sigurno ima i kod Daničića. Ne želim da kritikujem druge prevode, ali pokušajte da zamislite da neki norveški diplomata koji je 20 godina proveo u Podgorici i naučio odlično jezik, odluči da, kad se vrati u zemlju, prevede 'Gorski vijenac' na svoj jezik. A onda neki Litvanac, koji je 20 godina bio u Norveškoj i odlično naučio norveški, odluči da prevede taj 'Gorski vijenac' s norveškog prevoda na litvanski. Tako je i sa Starim zavetom – jevrejski je semitski, latinski je romanski, a srpski je slovenski jezik. Prema tome, nejasnoće su neizbežne“, konstatuje profesor Milin.

Naš sagovornik ističe da kao prevodilac izbegava neologizme, ali da je u dva ili tri slučaja morao da izmisli nove reči kako bi što vernije preneo značenje originala.

„Prevodeći Stari zavet, naučio sam mnogo toga. Mislio sam da ga poznajem odlično i da mogu da stanem na crtu bilo kome u svetu, jer sam ga predavao 40 godina. Ipak, uvek čovek naiđe na nešto novo i iznenađujuće. Recimo, naišao sam na jedan takav detalj u priči o Avramu koji želi da oženi svog sina Isaka, ali ne u Palestini, nego u postojbini, u svom rodu. Avram ovlašćuje svog najboljeg slugu da ode u daleki grad i da nađe devojku za svog gospodara. Ode sluga i na izvoru mu priđe jedna devojka, napoji vodom njega i njegove kamile. On je pita ko je i ispostavi se da su dalji rođaci. Devojka mu se dopadne i on izvadi nekakav nakit da je daruje. Daničić je to preveo kao zlatna verižica. Ja pogledam kako je to prevedeno u ostalim verzijama i vidim da su samo Nemci napisali tačno – da je reč o alki za nos. Starojevrejke su imale te zlatne alke na nosu i mogao sam i tako da ih nazovem, ali sam odlučio da upotrebim reč 'nanosnica', poredeći je s narukvicama, naušnicama, pa i nanogicama koje se često koriste u novije vreme“, kaže profesor Milin.

Naš sagovornik napominje da je Stari zavet preveden na ekavici, kao i prevod Novog zaveta profesora Čarnića, koji mu je bio mentor na doktorskom radu.

„Veoma volim njegov prevod. Nemam ništa protiv ijekavice, čitam 'Gorski vijenac', ali ijekavicom ne bih umeo da pišem. I čujem vrlo povoljne utiske od čitalaca, mnogi kažu da je prevod tečan i čitak. Mi smo ovde ubacili i znake navoda, pa se zna ko kome govori. Milo mi je što se prevod mnogima sviđa, prevodio sam onako kako i govorim, ništa nije komplikovano“, napominje profesor.

Za kraj, profesor Milin ističe da je Stari zavet temelj na kojem su izrasle tri najveće monoteističke religije – judaizam, hrišćanstvo i islam, te da čitanje ovih drevnih tekstova nije samo stvar vere nego, pre svega, kulture.

„Ni grčku mitologiju ne učimo da bismo poverovali u nju, nego da bismo znali šta su Tantalove muke, Sizifov posao, Ahilova peta. Tako i iz Starog zaveta saznajemo šta je to žrtveni jarac, zašto je David ubio Golijata i razne izreke koje su iz Biblije ušle u naš govor. Mnogi misle da je poslovica Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada – srpska. To je, međutim, rekao premudri Solomon, tako da je ta izreka opštečovečanska. Stari zavet jeste osnova svega, a ima i delova koji su stvarno božjom voljom, duhom svetim, kroz proroke, najavili dolazak Hrista“, zaključuje profesor Milin.