„Pažljivo pratimo vesti o tome da je ODKB poslala svoje Kolektivne mirovne snage u Kazahstan. Imamo pitanja u vezi prirode tog zahteva (Kazahstana) i u vezi toga da li je to bio legitiman poziv ili ne. U ovom momentu to ne znamo“, istakla je Psaki.
Kako je precizirala, međunarodna zajednica će pratiti potencijalna kršenja ljudskih prava u Kazahstanu.
„Pozivamo mirovne snage ODKB i snage za sprovođenje reda i mira u Kazahstanu da poštuju međunarodne obaveze u sferi ljudskih prava u cilju mirnog rešavanja situacije“, dodala je Psaki.
Nakon toga je reagovala portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, ističući da ne razumeju svi u Vašingtonu šta se dešava u Kazahstanu.
„Svi su navikli na to da pojedini predstavnici Vašingtona ne razumeju baš sve, predstavljajući to kao stav Amerike“, napisala je Zaharova na Telegramu.
Podsetimo, masovni protesti u Kazahstanu počeli su prvih dana nove godine. Stanovnici Žanaozena i Aktaua, izašli su na mitinge protestujući zbog dvostrukog poskupljenja tečnog naftnog gasa, što je Ministarstvo energetike obrazložilo činjenicom da su od 1. januara cene počele da se formiraju na elektronskim berzama na osnovu ponude i potražnje. Nakon toga izbile su demonstracije i nemiri i u Alma Ati i drugim gradovima. Predsednik Kasim Žomart Tokajev zatražio je pomoć od ODKB. Savet kolektivne bezbednosti ODKB istu noć je doneo odluku da u Kazahstan pošalje kolektivne mirovne snage.