Sputnjik je posetio Gornju Dobrinju, rodno mesto Kneza Miloša. Ovo pitomo selo, ušuškano je u zapadnom delu Srbije (između Požege i Divčibara), na obroncima Maljena. Između valovitih brda protiče Dobrinjska reka, a tik uz njeno korito, razvukao se vijugav asfaltni put – jedina komunikacija sa civilizacijom.
Razuđeno naselje pre pola veka je imalo 900 duša, a danas ovde živi tek 141 porodica. Zvanično, ovde niko od meštana nije u krvnom srodstvu sa Milošem Obrenovićem (Teodorovićem). Nezvanično, tri starosedelačke porodice - Arsić, Đukić i Radisavići, u krvnom su srodstvu sa čuvenim vladarem. Zajednički predak im je pop Miloš (deda kneza Miloša), koji se krajem 17. veka doselio u Dobrinju.
Oni koji su u krvnom srodstvu sa Velikim Milošem, preživeli su dva pogroma. Posle dinastičkog Majskog prevrata 1903. godine i dolaska komunista 1944., na ovu temu postavljen je – zavet ćutanja.
Razuđeno naselje pre pola veka je imalo 900 duša, a danas ovde živi tek 141 porodica. Zvanično, ovde niko od meštana nije u krvnom srodstvu sa Milošem Obrenovićem (Teodorovićem). Nezvanično, tri starosedelačke porodice - Arsić, Đukić i Radisavići, u krvnom su srodstvu sa čuvenim vladarem. Zajednički predak im je pop Miloš (deda kneza Miloša), koji se krajem 17. veka doselio u Dobrinju.
Oni koji su u krvnom srodstvu sa Velikim Milošem, preživeli su dva pogroma. Posle dinastičkog Majskog prevrata 1903. godine i dolaska komunista 1944., na ovu temu postavljen je – zavet ćutanja.
Miloš je pre tačno 200 godina podigao crkvu
Žitelji Gornje Dobrinje sa ponosom strancima pokazuju Miloševu zadužbinu – crkvu Svetih apostola Petra i Pavla.
Svetinju je knjaz podigao 1822. godine, a u porti se nalaze zemni ostaci njegovog oca Teodora. Tik uz hram Miloš je svom ocu za dušu podigao i čardak sa česmom (1860.).
„Miloš se rodio ispod Dostanića brda, nedaleko od ove crkve. Tada nije bilo tri, već jedna Dobrinja“, priča jerej Ilija Milošević, starešina crkve.
Ovaj pravoslavni sveštenik godinama sakuplja istorijsko blago koje se za vreme Obrenovića nalazilo u ovom hramu. Sa ponosom pokazuje vrednu zbirku knjiga koju je pronašao u podrumima kuća. Knjige stare nekoliko vekova, pisane na staroslovenskom, sačuvao je od zaborava i propadanja.
„Ovaj hram je imao jednu od najbogatijih zbirki u Srbiji. Nažalost, posle smene dinastija 1903. godine, jedan deo je stradao. Drugi deo je uništen 1945. kada su komunisti od crkvenih knjiga napravili lomaču i sve ih zapalili, govoreći da se tako raskida sa prošlošću. Hvala Bogu, jedan deo su ipak sačuvali sveštenici i meštani ovog sela“, navodi Milošević.
Prema njegovim rečima, u planu je da se u porti crkve napravi izložbeni prostor, gde će deo zbirke i arhive biti izložen posetiocima.
„Na Veliku Gospojinu 2022. godine, hram će obeležiti 200. godine od osvećenja. Jedan deo istorijske zbirke, iz nekada bogate biblioteke, se nalaze u Istorijskom arhivu u Užicu i matičnoj službi Pošte. Imamo inicijativu da se na taj dan sve to donese ove i bude izloženo za sve zainteresovane građane“, navodi Milošević.
Gornja Dobrinja: Crkva Svetih apostola Petra i Pavla, jerej Ilija Milošević
© Sputnik / Milenko Kovačević / Gornja Dobrinja: Crkva Svetih apostola Petra i Pavla, jerej Ilija Milošević
Zašto je Miloš tajno slao novac
Iz perioda Miloša Velikog sačuvana je ikona, srebrni putir (čaša) i Jevanđelje iz Kijeva 1854. godine. Interesantno, Gornja Dobrinja je pre Užica i Požege imala školu internatskog tipa. Zidana je novcem koji je Miloš slao iz izgnanstva.
„Od 1839. do 1858. živeo je u Vlaškoj i Beču. Tajno je slao novac za Dobrinju i ispostavilo se, nije štedeo kada je obrazovanje bilo u pitanju“, priča sagovornik Sputnjika.
Škola je otvorena 1857. godine. I Milošev naslednik knez Mihailo je ulagao u Dobrinju. Po njegovom naređenju 1864. počeo je da se zida zvonik, koji je završen šest godina kasnije.
Na belegu, mestu gde je bila rodna kuća kneza Miloša piše „Blago onom ko doveka živi, imao se rašta i roditi“.
„Od 1839. do 1858. živeo je u Vlaškoj i Beču. Tajno je slao novac za Dobrinju i ispostavilo se, nije štedeo kada je obrazovanje bilo u pitanju“, priča sagovornik Sputnjika.
Škola je otvorena 1857. godine. I Milošev naslednik knez Mihailo je ulagao u Dobrinju. Po njegovom naređenju 1864. počeo je da se zida zvonik, koji je završen šest godina kasnije.
Na belegu, mestu gde je bila rodna kuća kneza Miloša piše „Blago onom ko doveka živi, imao se rašta i roditi“.
Razvoj turizma
U doba korone, počeo je ponovo procvat srpskih sela. Prema Miloševićevim rečima, u ovom selu čak 14 porodica iz inostranstva i Srbije je kupilo kuću.
Žitelji Dobrinje žive od stočarstva, voćarstva i ratarstva. Za svoje selo kažu da je bogato nad zemljom, ali i ispod zemlje (litijum). Međutim, iskopavanje rude ih nikako ne interesuje. Mnoga domaćinstva, kao dodatnim prihodom se bave seoskim turizmom.
Žitelji Dobrinje žive od stočarstva, voćarstva i ratarstva. Za svoje selo kažu da je bogato nad zemljom, ali i ispod zemlje (litijum). Međutim, iskopavanje rude ih nikako ne interesuje. Mnoga domaćinstva, kao dodatnim prihodom se bave seoskim turizmom.
Šansu je videla i opština Požega. Turstička organizacija Požege ima velike planove, a jedan deo njih treba da se realizuje 2022. godine.
„U avgustu, na Veliku Gospojinu navršava se 200 godina od izgradnje crkve Svetih apostola Petra i Pavla, zadužbine Miloša Obrenovića. Kako bi se što bolje pripremili za obeležavanje ovog jubileja intezivirane su aktivnosti na pripremi izrade projekta uređenja kompleksa u Gornjoj Dobrinji i porte crkve“, za Sputnjik priča Nataša Bradonjić, direktorka TO Požega.
Prema njenim rečima, predstavnici Turističke organizacije Požega imaju odličnu saradnju sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika, imajući u vidu da je kompleks „knjaz Miloš Obrenović“ nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja.
„U Velikoj Dobrinji je planirano parterno uređenje i postavljanje rasvete. Imamo ideju da napravimo jedan amfiteatar sa tribinama, gde će se održavati brojne kulturne manifestacije. Godinama unazad ovde se održavaju Miholjdanski dani i Dani kneginje Ljubice“, zaključuje Bradonjić.