On je u novogodišnjem intervjuu za Sputnjik otkrio, između ostalog, kako se snalazi u novoj ulozi.
Ceo život slušamo kako je postati roditelj najlepša stvar na svetu i da se taj osećaj ne može opisati, već se jednostavno mora doživeti.
To je na početku razgovora za Sputnjik potvrdio i Marko Gudurić koji je u decembru 2021. po prvi put postao otac.
„Još uvek je dosta rano, baš smo pričali supruga i ja, mislim da nismo svesni šta se desilo, da smo postali roditelji. To verovatno dođe malo kasnije, taj osećaj. Prelepo je za sada, slušaš priče da je nešto najlepše i onda stvarno taj momenat je nešto neverovatno i neopisivo. Trudim se da uživam u svakom momentu kada sam kod kuće“, rekao je Gudurić za Sputnjik.
Život profesionalnog sportiste, uz velike benefite koje donosi, oduzima vreme koje čovek želi da provede sa porodicom.
Ritam je surov, igrači tokom sezone više vremena provode sa saigračima nego najbližima, te je Gudurić u teškoj situaciji jer, uprkos klupskim obavezama, nastoji da što više da bude uz suprugu i sina.
„Trudim se da budem tu, da budem uključen, ali imali smo duplu nedelju u Evroligi, morao sam da idem u hotel dan pre utakmice, kao i pre druge utakmice, da bih malo spavao. Propustio sam par dana, ali kada sam tu trudim se da pomažem“, kaže Marko.
„Šta znam, mislim da nisam loš (otac), s obzirom da je prvo dete“, uz smeh dodaje.
Posle kratke priče o roditeljstvu brzo smo se prebacili na aktuelnu sezonu u koju Gudurić nije ušao 100 odsto spreman zbog, kako kaže, povrede koju vuče nekoliko godina unazad.
Ne radi se o ozbiljnom problemu, ali tokom leta je morao da se fokusira na saniranje i zbog toga je „rovit“ ušao u takmičarsku godinu.
„Pre nešto više od godinu dana vratio sam sa u Evropu, u Fenerbahče, i dobio sam veliku ulogu. Igrao sam 30 ili više minuta svaku utakmicu, ušao sam u paklen ritam, a da pritom nisam igrao nekih osam, devet meseci. Vezali smo pobede, počeli smo da igramo dobro i svaki meč nam je bio kao finale“, kaže Gudurić aludirajući na to da je Fener slabo započeo prošlu sezonu, ali je njegovim dolaskom ekipa ušla u veliku seriju pobeda i na kraju je uspela da se domogne plej-ofa Evrolige.
„Nije bilo vremena za odmor i došlo je do prevelikog napora. Pred kraja sezone je počelo da me boli baš, tako da sam morao da provedem skoro celo leto u Minhenu na terapijama, pod injekcijama, da saniram“, dodaje.
Gudurić je zbog problema sa tetivom propustio kvalifikacije za Olimpijske igre, ali i uvodno kolo Evrolige.
Srpski košarkaš Marko Gudurić
© AFP 2023 / LLUIS GENE
Debitovao je u drugom, a u razgovoru za naš sajt ističe da je komotno mogao da propusti i koju utakmicu više, ali i da je sve išlo ubrzanim tokom pa se na parket vratio verovatno nešto ranije nego što je trebalo.
„Nisam se osećao sto odsto spremnim, a i dalje se ne osećam. Treba vremena, ovo leto sam bio prinuđen da ne trčim jedno dva meseca. Treba vremena da se vrati kondicija, noge, osećaj s loptom, ali mislim da i ja, a i ekipa pronalazimo dobar ritam. I ovo sa bebom je malo 'uzburkalo' stvari, malo nespavanja, ali na dobrom smo putu“, ističe Gudura.
Fenerbahče, klub za koji nastupa Gudurić, od odlaska Željka Obradovića nije uspeo da stvori kontinuitet, za dve sezone promenjeno je dosta košarkaša, zamenjen je i Igor Kokoškov, koji je seo na klupu umesto Žoca, i jednostavno potrebno je vreme da bi sve došlo na svoje.
Ekipu je preuzeo velikan srpske i evropske košarke – Aleksandar Đorđević – i trenutno mu ide odlično u turskom šampionatu, dok će se u Evroligi, kako stvari stoje, boriti za plej-of.
„Nije lako, nova ekipa, novi sistem, novi trener, dosta novih igrača. Očigledno je da nam je bilo potrebno vremena, talenat i kvalitet imamo, ali za sve treba vreme. Vreme radi svoje, sve leže kako treba, bolje igramo, bolje se razumemo. Nando (de Kolo) je bio celo leto sa reprezentacijom, nije imao neku preveliku pauzu, znamo da je u nekim godinama gde i nije baš lako igrati u tom ritmu, Jan (Veseli) je takođe bio celo bio sa nacionalnim timom, Polonara, Henri, Bartel... Na dobrom smo putu, igramo bolje, koristimo naše prednosti i to je to.“
Intervju sa Markom urađen je pre utakmice sa ASVEL-om (23.12) na kojoj je turski gigant pretrpeo velike udarce – De Kolo i Veseli doživeli su povrede i predstoji im pauza od nekoliko nedelja.
To znači da će, pod jedan, sada na plećima Gudurića biti još veći teret i pod dva, da će Fener morati da izađe na tržište kako bi pronašao zamene jer se radi o nešto ozbiljnijim povredama.
Guduriću svakako olakšava stvar to što je sarađivao sa Đorđevićem u reprezentacije Srbije, te poznaje njegov sistem.
Marko Gudurić i Stefan Jović
© Foto : KSS / Marko Metlas
Pitali smo ga koliko se Sale u klubu razlikuje od Saleta u reprezentaciji.
„U principu sistem, način igre i filozofija, to je isto. Generalno drugačije je dosta kada svaki dan provodiš sa njim, reprezentacija je specifična, nije lako porediti. Meni je svakako dosta lakše i (Danilu) Bartelu koji je bio sa Saletom u Bajernu, kao i (Devinu) Bukeru. Znamo sistem i šta želi. Ali, ovo je treći trener u tri godine i sa te strane nije lako. Više od 15-20 igrača je promenjeno u tom periodu. Nije da tražim izgovor, ovo pričam i sa mojim drugarima, naravno da kada se pogleda šira slika svi očekuju od Fenera da ima bolji skor, ali treba gledati stvari i iz druge perspektive“, iskren je Gudurić.
„Kada pogledamo najuspešnije ekipe u Evroligi, to su sve timovi koji igraju zajedno dve-tri-četiri, pa i više godina. To jezgro ekipe je dugo zajedno“, dodao je.
Pre povratka u Fenerbahče, Gudurić je sezonu 2019/20 proveo u Memfisu u NBA. Posle dve godine u Istanbulu usledio je poziv Grizlisa i srpski košarkaš ga je prihvatio.
Ipak, stvari se nisu najbolje odvijale i iz ove perspektive jasno je da nije izabrao pravu sredinu, što i on ne krije.
Na početku najveći problem, odnosno najveći šok mu je bio potpuno drugačije razmišljanje američkih trenera.
„Velika razlika, posle svega kada vratim film... Opet se vraćam na to kada pričam sa prijateljima, ceo život pratimo košarku i gledamo NBA, misliš da znaš, gledaš... ali kada dođeš sve je drugačije. Meni je najveći šok i promena bila, ne fizikalija ili brzina, već način razmišljanja i donošenja odluka. Za njih su neki šutevi, koji u Evropi nisu dobri, tamo obavezni“, kaže Gudurić i nastavlja da priča u dahu:
„Igrajući kod Željka (Obradovića) imao sam veliki broj situacija gde sam tražio ekstra-pâs, ekstra-prodor, a u NBA već očekuju od tebe da šutneš neku loptu. Tu mi je bio najveći problem, prilagođavanje tom načinu igru. Dosta zavisi i od ekipu u koju odete, neki timovi igraju drugi stil košarke... Ne znam, to je ukratko bila najveća promena. Naravno i mentalitet, drugi način života. Prvi put sam bio u Americi, nisam imao mnogo naših, samo je Valančunas bio od Evropljana. Bio je i Neven Spahija (pomoćni trener), dosta mi je pomogao i provodili smo dosta vremena zajedno. Neven mi je baš pomogao i uvek je bio tu.“
Gudurić nije imao sreće u odabiru sredine, a ni generalno jer je otišao put Amerike u sezoni koja će se kasnije ispostaviti kao istorijska, ali ne po nečemu dobrom, već po virusu korona koji je stopirao.
„Nostalgije nije bilo puno. Što sam stariji sve lakše podnosim. Tu mi je bila devojka, sadašnja supruga, nedostajali su mi moji, normalno, ali ništa previše. Bilo je teško kada je krenula korona, kada sam ostao sâm u Memfisu jer mi se devojka vratila u Srbiju, ne znajući da će izbiti pandemija, i onda znamo kako je sve išlo. Mislili smo da će trajati par meseci, a evo i dan-danas traje. Tada sam bio dva meseca u stanu sâm, četiri zida. Ali već dugo igram van Srbije, navikne se čovek na sve“, ističe Gudurić za Sputnjik.
Marko je odigrao 44 utakmica u prvoj sezoni, na terenu je prosečno bio jedanaest minuta i nakon završetka je znao da se neće vratiti među Grizlije.
„Na kraju prve sezone sam znao manje-više da se neću vraćati u Memfis. Bilo je samo pitanje da li će biti neki trejd, šta će se desiti... Znao sam da se neću vratiti, na kraju je bilo obostranu. Tako je to tamo, čist profesionalizam, nema puno emocija i puno mesta tome. Svakako veliko iskustvo. Pitaju me da li bih ponovo isto uradio, postupio i odgovor mi je: 'Da'. S tim što bih verovatno malo bolje razmislio u koju bi ekipu, da ne bude da idem po svaku cenu. Više bih razmislio gde, šta i kako“, jasan je srpski košarkaš.
Pre nekoliko godina Gudurić je u intervjuu za „Mocartsport“ izjavio da od juniorskih dana ima rutinu da svaki dan ode na koš, nebitno da li je sezona ili ne, kako bi čuo zvuk kada lopta prođe kroz obruč.
Rutina je i dalje ista, ali povrede diktiraju mnogo toga...
„Jeste, ista je rutina, ali moram da priznam, recimo u tom periodu prošle sezone, kada sam imao problem sa povredom, bilo je toliko loše da nisam bio u stanju da odradim te treninge na koje sam navikao. To se osetilo u igri, u padu forme prošle sezone. Sada postepeno radim, prilagođavam, testiram i polako se vraćaju noge, dolazi na svoje. Trudim se da održim rutinu, da ponavljam jer, kao i sve u životu, ponavljanje i trening su najvažniji. Ako čovek nešto dovoljno puta ponovi, biće dobar u tome. Prilično je jednostavno, tako je i u košarci sa šutevima, driblinzima, potezima...“
Za kraj razgovora pitali smo Marka o ambicijama, o eventualnom ponovnom odlasku u NBA, o tome da li voli da gleda unapred....
„Volim (da gledam unapred), ali što sam stariji i iskusniji, ulazim u godine kada se više ne vodim kao mlad košarkaš, nego prelazim na ovu drugu stranu. Drugačije sve gledam, pogotovo sada sa dolaskom sina, bebe, neke stvari se menjaju. Naravno da bih voleo da se vratim u NBA, ali ne po svaku cenu. To je prilično jasno, dobro bih razmislio. Cilj mi je pre svega da budem zdrav posle svega što se desilo na kraju prošle sezone gde nije bilo lako ni za mene, ni za porodicu“, rekao je Gudurić i zaključio:
„Ove sezone mi je cilj bio samo da se vratim na teren, da budem zdrav i evo idemo korak po korak. Pojačavam treninge, trudim se da budem konstantniji, bolji. To je to, iz dana u dan, svaki trening da odradim dobro. Uvek sam se vodio time, u Zvezdi, juniorima, ta rutina, vraćamo se na to, na ponavljanja, to je pravi put, barem u mom slučaju.“