Sedam svetskih čuda starog i novog sveta su arhitektonska dela koja su ljudi gradili od Rima do današnjeg dana i koja se smatraju vrhuncem ljudske kreativnosti i genijalnosti. Taj broj ima svoje značenje i u belom sportu jer je broj koji označava jedan od mnogobrojnih rekorda Novaka Đokovića, najboljeg tenisera sveta.
Novak Đoković oborio je rekord Pita Samprasa i sedmu sezonu u karijeri završio kao svetski broj jedan.
Te godine ušle su u istoriju belog sporta, a srpski as je bio glavni junak tih bajki. Kada je 2008. godine Novak osvojio prvi Grend slem bilo je jasno da Rafel Nadal i Rodžer Federer nisu više nepobedivi, ali ono što se nije očekivalo da posle tri godine Novak postane upravo to za Španca i Švajcarca.
Prvi mandat Novakove vladavine – 2011. godina
Prva u nizu čudesnih, 2011. godina počela je titulom na Australijan openu, nakon koje je Novak učestvovao na šest turnira i na svakom došao do trofeja. Do kraja sezone imao je neverovatnih deset pehara iz 11 odigranih finala: Australijan open, Dubai, Indijan Vels, Majami, Beograd, Madrid, Rim, Vimbldon, Kanada i US open.
Na 15 turnira Đoković je ostvario 70 pobeda i šest poraza. Od četiri Grend slema Novak je osvojio tri izuzevši samo Rolan Garos što je u statistici 25 trijumfa naspram jednog poraza.
Nakon osvojenog Vimbldona, Novak je posle pobede nad Nadalom konačno postao prvi teniser sveta, a do kraja sezone imao je razliku od 4.035 bodova u odnosu na „kralja šljake“.
Procenat protiv deset najboljih tenisera sveta bio mu je 84%.
Kako je Novak učvrstio tron – 2012. godina
Naredna godina nije bila mnogo drugačija, Novak je samo na nekoliko nedelja izgubio prvo mesto koje je čuvao većim delom sezone.
Odigrao je dva turnira više nego 2011. godine, a zabeležio 75 pobeda uz 12 poraza, što je takođe bio rekord. Od 11 odigranih finala slavio je u šest, a trofej sa Australijan opena ponovo je završio u njegovim rukama.
Te godine Rodžer Federer ostao je na drugom mestu, a Novak je bio ispred njega bolji za 2.655 poena.
Engleska je upoznala teniskog kralja – 2014. godina
Na kratko je 2013. godine srpski as pao na drugo mesto, ali se forma vratila već naredne, istorijske godine.
Ponovo je učestvovao na 15 turnira, a osvojio je 61 meč uz osam poraza. Odigrao je osam finala i izgubio samo jedno na Rolan Garosu od Rafaela Nadala.
Te godine odigrao je jedan od epskih mečeva sa Rodžerom Federerom na Vimbldonu kada je po drugi put u karijeri osvoji titulu na Grend slemu u Londonu.
Podigao je svetski broj jedan ponovo procenat pobeda nad igračima iz TOP 10 na 79 odsto, a Federer mu je ponovo gledao u leđa.
Olimpijski ciklus Novakove dominacije – 2015. godina
Među sedam čudesnih godina po mišljenju mnogih stručnjaka, ova je bila najčudesnija. Potrebna bi bila jedna knjiga da se nabroje rekordi koje je Novak oborio 2015. godine, a mnogi bi čak pomislili da je ta knjiga zapravo jedna vrsta bajke.
Rekord u procentu pobeda naspram poraza ponovo je Đoković čuvao u svom džepu: 82-6. Novak je od toga igrao 15 finalnih mečeva, a u neverovatnih 11 dolazio do trofeja.
Godinu je završio kao jedini teniser koji je igrao finale na sva četiri Grend slema i kao igrač koji je najviše puta u nizu osvajao završni Masters u periodu od 2012. Do 2015. Godine.
Novak je sa šest Masters titula postao teniser sa najviše osvojenih turnira hiljadu serije u sezoni.
Takođe, bio je nenadmašiv kada su pobede protiv najboljih deset igrača sveta u pitanju jer je pobedio u čak 31. meču.
Te magične 2015. Đoković je dostigao procenat od 87,70 odsto pobeda na tvrdoj podlozi, po čemu je takođe vodeći teniser u istoriji belog sporta.
Kao da to nije bilo dovoljno za sam kraj sezone srpski teniser imao je razliku od 7.640 bodova u odnosu na drugoplasiranog Endija Marija.
Takvu razliku beli sport do tada nije video.
Nada, vera, želja – 2018. godina
Posle sezone kao što je 2015. bilo je teško zamisliti kakvo svetsko čudo Đoković može ponovo da izgradi, ali 2018. nagovestio je da će njegova forma ponovo biti na vrhuncu.
Krajem jula 2017. godine Novak je posle predaje meča Tomašu Berdihu u četvrtfinalu Vimbldona zbog povrede lakta objavio kraj sezone koju je završio na 12. Mestu.
Smenjivali su se strepnja, nada, želja za povratkom, a na kraju je ponovo pobednik bio Novak Đoković.
Željan reketa i preznojene majice, odjeka loptica izašao je 2018. na teren i igrao 17 turnira. Po statistici je to bila standardna godina za Novaka, ali neverovatna za sport.
Posle teške povrede Novak se vratio kao da nije ni bio na pauzi. Nakon što je osvojio Vimbldon i US open bilo je jasno da je srpski as zaboravio šestomesečni oporavak.
Kao povratnik Novak je sezonu završio sa četiri titule iz sedam finala, 53 dobijena meča uz 13 poraza i ono što je najvažnije ponovo je u senci ostavio munjevitog „Bika sa Majorke“, Rafaela Nadala.
Novakova teniska romansa u večnom gradu – 2020. godina
Godina obeležena pandemijom korona virusa za Novaka Đokovića počela je titulom sa reprezentacijom Srbije na ATP kupu, a nastavila se novim peharom na Australijan openu.
Đoković je sezonu obeležio sa četiri titule u pet finala, dok mu je ukupan skor bio 41 pobeda naspram samo pet poraza.
U večnom gradu, mestu gde je smešteno jedno od sedam svetskih čuda, Novak je ispisao i svoje novo čudo. Pobedom u finalu na Mastersu u Rimu protiv Dijega Švarcmana, Đoković je postao najstariji osvajač trofeja u prestonici Italije.
Tada je takođe i prestigao Nadala po broju Masters titula jer je osvojio 36. trofej na turnirima serije hiljadu.
Nadal je ponovo godinu završio samo sanjajući prvo mesto jer je Novak bio udaljen 2.180 poena.
Ranjeni lav – 2021. godina
Najnovije Novakovo čudo izgrađeno je 2021. godine. To čudo zove se jednostavno “Godina Novaka Đokovića” i uprkos silnim naporima i uspesima tenisera mlađe generacije poput Danila Medvedeva niko nije uspeo da preuzme srpskom asu ovu istoriju sezonu.
Počelo je na istom mestu. Ponovo je sunce u Melburnu prijalo svetskom broju jedan koji je po deveti put krunisan na Australijan openu. Uprkos povredi, igrao je pod bolovima, ranjen i uspeo da na maestralan način započne godinu.
Usledio je potom jedan od najvažnijih datuma u Novakovoj karijeri. Srpski teniser je osmog marta zvanično započeo 311. nedelju na prvom mestu ATP liste čime je oborio rekord Rodžera Federera koji je 310 nedelja proveo kao prvi reket sveta.
Novak je tada postao igrač sa najviše nedelja na vrhu. Usledio je fantastičan turnir za Novaka u Rimu gde je morao da odigra dva meča u danu i oba puta pobedi.
Savladao je Stefanosa Cicipasa i Lorenca Sonega, ali maratonsko finale sa Rafaelom Nadalom nije izdržao, pa je titula završila kod Španca.
Ipak, Novak se osvetio na Rolan Garosu gde je Nadala eliminisao u polufinalu i postao prvi i jedini igrač koji je minimum dva puta osvojio svaki od četiri Grend slema.
Usledio je Vimbldon gde je Đoković osvojio treću uzastopnu, a ukupno 20. Grend slem titulu i izjednačio rekord po broju osvojenih Grend slemova sa Nadalom i Federerom.
Nije Novak uspeo da dođe i do 21. trofeja sa najvećih teniskih turnira, a u tome ga je u finalu US opena sprečio Danil Medvedev.
Ipak, ruski as je i sa svojim prvim Grend slem trofejem bio 2.900 poena daleko od Novaka.
Nije osvojio Kalendarski Grend slem i ostao je bez medalje sa Olimpijskih igara, ali je sezonu završio sa tri najprestižnija pehara ( Australijan open, Vimbldon, Rolan Garos) 37 Masters titula čime je ponovo nadmašio Nadala i na prvom mestu.
Đoković je sedmi put u karijeri godinu završio kao najbolji teniser sveta, a ovaj sada samo njegov rekord mogao bi još da poraste.