EKONOMIJA

Hoćemo li selotejpom krpiti evro - šta čeka svetsku ekonomiju u 2022. godini

Ako 2022. ne bude gora od godine za nama, to će biti veliki uspeh, smatra ekonomista Miroslav Jovanović, profesor Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi. On napominje da se nijednom od problema s kojim se svet nosio u 2021. još ne vidi kraj, od pandemije, do inflacije. Sve začinjeno prevelikom zaduženošću i ogromnom cenom energenata.
Sputnik
Ukupni globalni dug, prema raspoloživim podacima, na polovini 2021. godine iznosio je oko 300 000 milijardi dolara, što je 3,5 puta više od vrednosti svega što je u svetu proizvedeno. Zaduženost država je danas na višem nivou nego što je to bila na kraju Drugog svetskog rata, a izvesno je da zaduživanju nije kraj. Nemačka, najjača evropska privreda, već je najavila da će se 2022. zadužiti za više od 400 milijardi evra i to radi treću godinu za redom.

Samo da ne bude gora

U Americi su na kraju 2021. sa odobravanjem gledali na inflaciju od 6,8 odsto, jer se strahovalo da će premašiti i sedam procenata.
Prema podacima Federalnih rezervi (FED), američke centralne banke, valuta u opticaju je porasla za 226,3 milijarde dolara, što znači da je 20 odsto dolara štampano u jednoj godini. I bez tih sedam posto, inflacija u SAD dostigla je najviši nivo u poslednjih 13 godina.
Odavno su pale u vodu priče analitičara, pa i zvaničnika, da će ona biti neminovna sa rastom tražnje i oživljavanjem proizvodnje, ali kratkog daha. Ispostavilo se da se dah odužio u uzdah koji je naterao FED da agresivno smanjuje mesečne kupovine obveznica čime je pomagao u pandemiji posrnulu privredu i stanovništvo. Kao odgovor na rastuću inflaciju, već s proleća, ranije nego što je planirano, krenuće u podizanje referentne kamate. Neće, dakle, više biti jeftinog zaduživanja. Zvaničnici FED-a očekuju čak tri povećanja stope u 2022. godini.
Valuta u opticaju u SAD je porasla za 226,3 milijarde dolara, što znači da je 20 odsto naštampano u jednoj godini
Jovanović napominje da je Evrospka centralna banka najavila da će u martu prestati sa kupovinom takozvanih pandemijskih obveznica, programom namenski ustanovljnim zbog pandemije, ali i da će nastaviti sa starom praksom otkupa obveznica, uvedenom za saniranje ekonomske krize iz 2008. U te svrhe trošiće mesečno 40 milijardi evra, a od jeseni 20 milijardi, ne dirajući u nultu referentni kamatnu stopu, odnosno u jeftino zaduživanje.

Čeka nas recesija

Takva monetarna politika je, međutim, kako ističe, nespojiva sa inflacijom. Cena energenata, od kojih zavisi svaka vrsta proizvodnje, otišla je, kako podseća, u nebo, što samo znači novo podizanje cena svemu.
S druge strane, lanci snabdevanja su bitno usporeni, pogotovo iz Kine prema Evropi. Nema dovoljno robe, a kada je nema cena joj raste. Znači to je još jedan od elementa za podsticanje inflacije i narod je prilično obeshrabren, ocena je Jovanovića.
„Ne postoji mogućnost snižavanja inflacije, a da se u isto vreme ne napravi i recesija. Ako se radi na smanjenju inflacije, to znači restriktivnu monetarnu i budžetsku politiku. Ako dođe do stezanja kaiša, onda mora da dođe do recesije. Ako stegnete kaiš, stegnete kreditnu politiku i budžetske rashode, to znači da oduzmete kiseonik firmama, one ne mogu da proizvedu više. Rezultat toga je recesija“, ističe ovaj ekonomista.

Otud tenzije sa Rusijom

On smatra da upravo zato postoje tenzije koje Zapad proizvodi sa Rusijom, da bi se skrenula pažnja sa te, blago rečeno, vrlo teške ekonomske situacije.
U sledećim mesecima, za pola godine, jako će biti uzburkana situacija. I to će, svakako da ima posledice na ekonomiju, na povećanje cena i inflaciju“, nema dilemu profesor Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.
Evropska centralna banka se ni u 2022. ne odriče jeftinog zaduživanja, iako je globalni dug narastao na 300.000 milijardi dolara i 3,5 puta je veći od BDP-a
Na pitanje dokle ova situacija sa besomučnim štampanjem para, koje praktično traje od ekonomske krize 2008. godine može da traje, on kaže sve dotle dok za to postoji kupac i dok im neko veruje, a sve manje se veruje. Zato je, ističe Jovanović, i Srbija među zemljama koje su povukle svoje zlato iz inostranstva ako taj novac „pukne“.

Kriza iza ugla

„Sledeća monetarna kriza koja je u suštini kriza tog papirnog novca je iza ugla. Da li će da se dogodi za tri meseca ili tri godine, to niko ne može sada sa sigurnošću da zna, ali protiv takve krize bar u Evropi nema snažnih odbrambenih sistema. Videli smo šta je bilo 2008. pa 2012. godine. Evro je jedva zakrpljen selotejpom. Oni izdaju te obveznice, ali one će vredeti isto kao što danas u Srbiji vrede obveznice Kraljevine Jugoslavije“, uveren je naš sagovornik.
Zato je, dodaje on, bolje osloboditi se tog papirnog novca, uložiti ga u neke nekretnine, nešto čvrsto. A to se sve više i dešava.
Na pitanje da li je na globalnom nivou za privredu ključno šta će se dešavati na relaciji SAD-Kina, Jovanović odgovora potvrdno, ali i dodaje da su bitne i privredne relacije SAD i Evrope. Pri tom, napominje da mnogo manje Kina zavisi od njih.
Kina ima ogromno unutrašnje tržište. To je srednja klasa koja raste ne samo po broju, nego i po dohotku. Njeno unutrašnje tržište je bitno veće od celokupnog tržišta EU. Unutrašnje kinesko tržište ima preko 600 miliona potrošača u srednjoj klasi, tako da Kina može kroz unutrašnju tražnju, i to jako dobro uspeva već više od dve decenije, da svoj razvoj zasniva ne samo na izvozu, nego i na unutrašnjoj potrošnji“, istakao je ovaj ekonomista.
Komentar