„Suočavamo se sa krizom ubistava, krizom policije i krizom kaznenog sistema“, rekao je Patris Salton, advokat koji se bavi krivičnim delima za „Vašington tajms“.
Rekordni brojevi ubistava
Salton, koji je i osnivač neprofitne organizacije „Laboratorija za pravdu Vašingtona“, kaže i da vašingtonska policija mora da promeni prioritete.
„Naša policija previše brine o tome koliko ljudi je uhapsila i koliko krijumčarene robe zapleni. Neophodno je da se preorijentišu na prevenciju i sprečavanje da se ljudi bave nasiljem“, rekao je on.
Gregori Pemberton, predsednik policijskog sindikata u okrugu Kolumbija, kaže da je rast broja ubistava u direktnoj vezi sa manjkom ljudi u policiji, koju je napustilo 300 policajaca u 2020. On poziva da vašingtonska policija primi sve svršene pitomce policijske akademije.
Okrug Kolumbija, centralni deo Područja nacionalne prestonice, nije jedini koji se suočava sa dramatičnim porastom ubistava u tom regionu. I drugi delovi beleže rekordne brojeve ubistava. Tako je u okrug Montgomeri bilo 35 ubistava, što je rekord od 1994, u okrugu Princ Džordž bilo ih je 100, prvi put od 2008, u Ričmondu 90, najviše od 2004, dok je Baltimor zabeležio više od 300 ubistava sedmu godinu zaredom.
Najveći porast ubistava u poslednjih 60 godina
Područje nacionalne prestonice je slika i prilika onog što se događa u celim SAD, navodi „Vašington tajms“ i podseća da je rast broja ubistava zabeležen u celoj zemlji.
„Statistika FBI pokazuje da je broj ubistava u 2020. bio veći za 30 odsto u poređenju sa 2019. godinom i skočio je sa 16.669 na 21.570 - što je najveći godišnji skok u poslednjih 60 godina“, navodi vašingtonski list.
I poslednji podaci su zabrinjavajući, jer je u prvih devet meseci 2021. broj ubistava u 22 grada bio za četiri odsto viši nego u istom periodu 2020, a čak 36 odsto veći nego u istom periodu 2019. godine.
Tako je, primera radi, u Los Anđelesu zabeležen skok od 13 odsto u odnosu na 2020, sa 338 na 382, u Hjustonu 14 odsto, sa 401 na 467, u Čikagu četiri odsto, sa 763 na 794.
Patrik Joes, predsednik Nacionalnog policijskog udruženja, kaže da su stres i anksioznost zbog pandemije virusa korona i rastući uticaj na ljudske odnose, jedan od razloga eskalacije nasilja.
Stručnjaci procenjuju da ima više uzroka rasta nasilja, pored uticaja kovida-19 na društvo i policiju. Među njima su i rašireni neredi koji su pogodili SAD protekle dve godine, kao i veća upotreba oružja.