Kako navodi američki list „Vol strit džurnal“, Putin i Bajden su tokom razgovora upozorili jedan drugog „na mogućnost opasnog pogoršanja odnosa“, ali su zadržali otvorenom mogućnost za diplomatsko rešavanje situacije oko Ukrajine.
Drugi američki list „Njujork tajms“ ističe da su obe strane pokušale da stvore „diplomatsku pozadinu“ za predstojeće pregovore o bezbednosti u Ženevi, a zatim u Briselu i Beču.
Iako je razgovor Putina i Bajdena trajao 50 minuta, list navodi da su „ostale nejasne namere Putina“. Autor članka ocenjuje da Putin deluje sa pozicije sile, što je pokazao u situaciji sa Krimom 2014. godine. Lider Rusije je, prema pisanju lista, siguran da SAD i njihovi NATO saveznici neće upotrebiti svoje snage da „pruže otpor“ u slučaju eskalacije.
Sa druge strane, ekspert lista „Politiko“ strahuje da bi Putin mogao da iskoristi Bajdena u svoju korist. Bivša zamenica pomoćnika američkog ministra odbrane Evelin Farkaš plaši se da Putin kroz razgovor „pokušava da prikupi obaveštajne podatke o Bajdenu“ ili da pripremi osnovu za dalje delovanje.
Bez posebnog napretka
Gledamo iz evropskog ugla, kako navodi francuski list „Monde“, predsednici Rusije i SAD su razgovarali o arhitekturi evropske bezbednosti, ali „bez posebnog napretka“.
Autor članka ističe da je razgovor lidera „pokrenuo novi diplomatski ciklus“, jer je bio usmeren na „ublažavanje tenzija, neviđenih od kraja Hladnog rata“.
Sa druge strane, britanski list „Fajnenšal tajms“ navodi da se razgovor predsednika odvijao u pozadini „sporova o tome koliku ulogu ima Rusija u situaciji sa rastom cena gasa u Evropi“, koja se kreće oko 1.000 dolara za hiljadu kubnih metara. List podseća da pojedini evropski političari optužuju „Gasprom“ da odbija da isporuči dodatne količine gasa kako bi „Severni tok 2“ što pre bio pušten u rad. Međutim, kako je rekao Putin, „Gasprom“ isporučuje celokupnu količinu gasa prema postojećim ugovorima, pa čak i više od toga, jer su isporuke povećane.
Drugi britanski list „Tajms“, koji je ranije pisao da bi Rusija uz pomoć migranata sa teritorije Belorusije navodno mogla da odseče Baltik od NATO saveznika za par sati, skreće pažnju na to da je razgovor Putina i Bajdena održan nedugo nakon što su Moskva i Minsk objavili planove za održavanje zajedničkih vojnih vežbi. Autor članka podseća da je Kijev udaljen od granice sa Belorusijom „samo 50 milja“ (oko 80,5 kilometara).
Podsetimo, predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Džo Bajden razgovarali telefonom su 30. decembra, drugi put u ovom mesecu. Razgovor je trajao 50 minuta, a održan je na inicijativu Rusije, saopštio je ranije portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Cilj razgovora bio je da se nastavi priča o pitanjima koja su pokrenuta u video-razgovoru dvojice lidera održanom početkom decembra.
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. U Moskvi naglašavaju da se premeštanje trupe vrši u skladu sa Ustavom i unutar teritorije Rusije a da zapadne zemlje tu tezu koriste kao izgovor za dalje širenje NATO.