Nemanja Matić nije trebalo da postane ono što je sada, jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena, nije trebalo iz ugla ljudi koji su odlučivali o tome u nekim davnim vremenima, ali – srećom, oni se tu ne pitaju mnogo.
Matić je svoj život uzeo u svoje ruke nakon što nije uspeo da se izbori za mesto pod suncem u taborima dva srpska najveća fudbalska kluba, koji u momku sa Uba nisu videli ništa posebno i lako su ga se odricali.
Preko Slovačke je uspeo da stigne do Čelsija, slavnog i prebogatog kluba, ali je i dalje morao da se dokazuje – preko Vitesea i Benfike vratio se u London, a 2017. je ostvario snove gotovo svakog dečaka iz Srbije, poneo je dres Mančester junajteda.
Četiri godine kasnije – Matić je postao kapiten ekipe i sa 33 godine jedan od lidera sastava u kom se nalaze zvezde poput Kristijana Ronalda, Džejdona Sanča, Markusa Rašforda...
„Imao sam tu čast da budem kapiten jednog od najvećih klubova na svetu i osećam se privilegovano zbog toga. Sjajan je osećaj jer je moja porodica ponosna na sve“, rekao je Matić za Sputnjik.
Matić je za tu priliku, kako i priliči klubu veličine Junajteda, svečano predstavljen i proglašen kapitenom, a u narednom meču je zaigrao na, za njega novoj, ali ne i nepoznatoj poziciji.
„Nije mi predstavljalo problem to što sam igrao štopera, ali još nije vreme da menjam poziciju“, istakao je Matić.
Ovakve reči 33-godišnjaka najavljuju da ne razmišlja o kraju karijere, za koji je ranije govorio da ga vidi kao sebe na poziciji štopera u Jedinstvu sa Uba.
Ub će sačekati na Matića kao fudbalera, ali ga uz sebe ima kao najvećeg navijača.
„Jedinstvo i Vrelo sport su klubovi gde sam na usluzi koliko je potrebno. Moja misija je da održim ponos Uba i više od jednog veka tradicije fudbala u našem malom mestu. Nažalost, vremena da budem u svom zavičaju nema onoliko koliko bih ja voleo, ali sam kroz godine navikao na sve to“.
Kroz proces navikavanja morali su da prođu i navijači reprezentacije Srbije, iako i dalje deluje čudno da Matića nema u timu, s obzirom na to da je 2019. godine odlučio da stavi tačku na svoj boravak u srpskom dresu.
Ali – Srbija u Matiću ima ogromnog simpatizera i vernog pratioca na svim poljima.
„Reprezentacija mi deluje odlično. Selektor Dragan Stojković je uspeo da ponovi uspeh iz 2018. godine i ja mu želim da napravi iskorak dalje i da sa reprezentacijom prođe grupnu fazu u Kataru“.
Kako postoji želja da Srbija evoluira, tako evoluira i fudbalska igra, pa smo nedavno imali priliku da se upoznamo sa tekbolom, sportom koji kombinuje stoni tenis i fudbal, a Matićev Ub je bio prvo mesto u Srbiji gde se zaigrala nova disciplina.
„Prvi tekbol sto su doneli moji drugari sa Uba, Srećko Mijatović i Saša Mirosavljević. Interesantan je sport, rado ga igram...“
Prema dostupnim informacijama, tekbol bi trebalo da postane i olimpijski sport, što nas je navelo da pitamo Nemanju da li bar u tom sportu možemo njega da očekujemo pod zastavom Srbije.
„Olimpijske igre? Ne, neću igrati...“, zaključio je Matić uz osmeh.
Pred Matićem su još godine fudbalskog posla na najvišem nivou, Mančester junajted ne može bez njega i njegovih liderskih karakteristika, neophodnih za ekipu natrpanu zvezdama koje uglavnom gledaju prvo sebe pa tim – a Nemanja može baš to da ih nauči, kako da budu celina jer se samo tako mogu postići veliki rezultati.