Psihoterapeut Ana Perović pre tri godine je pokrenula tu inicijativu – „Besplatne seanse tokom praznika“.
„Svake godine beležimo iskustva i ljudi kažu da su im seanse jako značile. Skoro svi su rekli da bi nastavili da idu kod psihoterapeuta s kojim su imali prvu seansu, bilo da su u mogućnosti ili ne. Mnoge ljude, nažalost, finansijska situacija sprečava da sebi priušte redovnu psihoterapiju“, ističe Ana Perović za „Sputnjik“.
Terapija je nekada potrebna zato što neki od nas rezonuju da nisu ispunili životne standarde koje nam, naizgled idilični, a zapravo izveštačeni komercijalni prikazi nameću oko Nove godine. Zato ljudi mogu da se osete izolovano, usamljeno, potišteno, anksiozno, bezvoljno i nesigurno, umesto radosno i spokojno, čemu, nažalost, doprinosi i pandemija korona virusa.
„Neki ljudi rezimiraju svoj život, gde su sada, šta je ova godina donela... Mnogi u tom podvlačenju crte dožive neku vrstu nelagode i često nisu tamo gde su zamislili da će biti. Pod rizikom u ovom periodu su, nezavisno od pandemije, i ljudi koji su u toku godine imali neku vrstu gubitka, jer je ovo period u kom su ljudi fokusirani na zajedništvo, kao i oni koji žive sami ili daleko od bliskih osoba“, predočava Ana Perović.
U roku od mesec dana obično se održi od 150 do 200 besplatnih seansi. Najmanje 20 odsto ljudi posle prve seanse nastavi da ide kod psihoterapeuta.
U roku od mesec dana obično se održi od 150 do 200 besplatnih seansi.
© Sputnik
Bitka s tugom, samoćom i strahom
Poput dobrog, prazničnog raspoloženja koje nas okružuje i loša osećanja su uobičajena pojava za ovo doba godine, tokom kojeg su mnogi osetljiviji nego inače. Da bi se pobedila ta osećanja, prvo treba da ih prihvatimo, a potom da celovito sagledamo svoj život, usredsređujući se pritom na njegove svetle strane: kvalitetne ljudske odnose, dobro zdravlje, ciljeve ka kojima stremimo...
„Najčešće stvari deluju mnogo gore nego što jesu, a mi mnogo slabije nego što jesmo. Svaki put kad se nosimo s anksioznošću treba da se prisetimo s čim smo sve izašli na kraj ili koliko smo je puta preživeli. Postoji praksa koja može da bude korisna: navedete tri stvari na kojima ste zahvalni. Koliko god da su sitne, mogu da vam malo osveže perspektivu na sopstveni život. Nekada mogu da pomognu i vežbe disanja koje umiruju nervni sistem“, podvlači Ana Perović.
Ipak, to ne znači da treba da prisiljavamo osećanja koja nam ne dolaze spontano da se pojave. Sasvim je u redu da ne slavimo praznike onako kako se od nas obično očekuje ako ne osećamo da treba da ih tako proslavimo.
„Preporučujem da u ovom periodu uvek budemo malo brižniji prema drugima. Treba da imamo jedni druge malo više na umu. Ako imate nekog ko se nalazi u izolovanoj ili teškoj situaciji, može da bude lepo da im nekako pokažete da mislite na njih. S druge strane, sasvim je normalno da i vi sami tražite neku vrstu povezanosti ako se osećate izolovano“, napominje Ana Perović.