Odluka predstavlja reakciju na zabrinutost Bele kuće da bi objavljivanje svih dokumenata Trampove administracije, koje je zahtevao istražni odbor Predstavničkog doma, moglo da ugrozi nacionalnu bezbednost i pravnu doktrinu poznatu pod nazivom izvršna privilegija, koja štiti poverljivost određenih komunikacija Bele kuće, prenosi AP.
Dogovor da se deo dokumentacije ne obelodanjuje naveden je u pismu od 16. decembra iz pravne kancelarije Bele kuće, a u najvećoj meri radi se o spisima koji se ne odnose na događaje od 6. januara, ali su obuhvaćeni zahtevom da se predaju Predstavničkom domu.
Bajden je više puta odbacio Trampove napore da upravo "izvršnu privilegiju" navede kao razlog za blokadu objave dokumenata u vezi sa tim danom, ali Bela kuća je sada sarađivala sa nadležnim odborom kako neki od dokumenata ne bi bili obelodanjeni.
Tramp je tražio od Vrhovnog suda da blokira Nacionalni arhiv, mesto gde se čuvaju dokumenta iz vremena njegovog mandata, i da ih ne preda odboru koji istražuje nasilni upad u zgradu Kongresa i događaje koji su mu prethodili, preneo je Tanjug.
Desetine stranica koje su sastavljene 6. januara ne odnose se na napad na Kapitol, već dokumenti opisuju pripreme i razmatranja Saveta za nacionalnu bezbednost, a Bajdenova administracija brine da, ukoliko ti sadržaji stignu do Kongresa, da bi to moglo biti problematično za izvršnu vlast , bez obzira na to ko je predsednik države.
Poslednjih nekoliko meseci Nacionalni arhiv slao je dokumenta Beloj kući i advokatima bivšeg predsednika u nastojanju da se utvrdi sadrže li informacije koje su rizične za obelodanjivnje, a Tramp je iznosio značajne primedbe i zabrinutosti u vezi sa nekim od njih.
Nacionalni arhiv je saopštio da zapisi koje Tramp želi da blokira uključuju predsedničke i dnevnike posetilaca, primerke govora i beleške u vezi sa događajima od 6. januara iz dosijea bivšeg šefa kabineta predsednika Marka Medouza, kao i, kako je precizirano, nacrt izvršne uredbe vezane za integritet izbora.