Upitan može li se odluka koju je doneo 10. decembra dovršiti bez novoga rata, Dodik je rekao da rat kao opcija nije predviđen.
„To nije izlazak iz ustavno-pravnog poretka, to je povratak ustavno-pravnom poretku. Kada čitate ustav, onda ćete videti da je to primena, mi smo posvećeni primeni ustava i ustavno-pravnog poretka. Bilo je mnogo devijacija u BiH. BiH nije uspela da zaživi sve ovo vreme. Bez obzira na bezočno kršenje ustava koje čine stranci koji drže BiH kao jedinu koloniju u Evropi“, rekao je Dodik u intervjuu.
„BiH nije dato previše ustavom tako da joj se ništa ni ne oduzima. BiH se vraća u ustavni poredak. Uzeto je Republici Srpskoj, uzeto je Federaciji, uzeto je konstitutivnim narodima, sve da bi se promovisala neka zajednička institucija koja nikad nije dala rezultate“, napomenuo je on.
Ne može stranac da nameće zakone u međunarodno priznatoj zemlji
Na konstataciju da se međunarodna zajednica kritična prema ovom potezu i da se najavljuju sankcije Dodik je rekao da ima mnogo ljudi koji razumeju ovu situaciju, čak i oni koji sankcijama prete.
„Zato i prete sankcijama jer nemaju drugi odgovor, nemaju ustavno-pravni odgovor, tako da ne mogu ništa drugo da učine nego da pukom silom zadrže postojeće kršenje ustavnog poretka u BiH“, napomenuo je Dodik.
Na pitanje šta je sporno u odluci bivšeg visokog predstavnika o sankcionisanju negiranja genocida i zašto ne priznaje da je u Srebrenici počinjen genocid, Dodik je odgovorio:
„Sporno je da neizabrani stranac u bilo kojoj zemlji, a pogotovo u međunarodno priznatoj kao što je BiH, može da nameće bilo kakav zakon. Takav visoki predstavnik u liku nekoliko figura je nametnuo 140 zakona u BiH. I delovalo je da to neće više činiti, ali je onda Incko vratio staru praksu nametanja zakona. To je suština što se nas tiče, neizabrani stranac nameće zakone. Naravno da imamo problema i sa suštinom, a suština je stvar rasprave koja bi trebalo da se dogodi u parlamentu, da se o njoj eventualno razgovara, ali to se nikad nije dogodilo“.
On je dodao kako ima onih koji tvrde da se u Srebrenici dogodio genocid i onih koji tvrde da nije.
BiH je maligno obolela, nema šanse za uspeh
Dodik je rekao da ne želi da se pridruži mnogim iluzionistima koji pokušavaju da održe imaginarnu priču o BiH.
„Ona je imala šansu poštujući pre svega konstitutivne narode - to su Srbi, Hrvati i Bošnjaci - i njihova prava da se izraze na nivou BiH. To se već 20 godina ruši. I tako je BiH maligno obolela. Ona nema šanse da uspe. Pogotovo kada u ovom trenutku vidite da imate dva naroda koja izražavaju nezadovoljstvo trenutnim stanjem u BiH, to su Srbi, mi, i Hrvati, koji su s pravom ljuti na ovakav sistemu kojem se preglasavaju. Tačno onoliko glasova koliko Komšiću treba da pobedi autentičnog hrvatskog predstavnika. Zbog broja Hrvata ovde, hrvatskog izbornog tela, muslimani imaju taj komoditet da izaberu svog Hrvata po volji. Sve što je protiv Hrvatske, hrvatskog naroda i hrvatskih interesa u BiH, tu prednjači Željko Komšić. Ja sam spreman da to posvedočim svus u svetu. To nije fer prema konstitutivnim narodima. Treba dozvoliti Hrvatima da izaberu svoga autentičnog predstavnika, ja se zalažem za takvu politiku, i to bi moglo dati nekakvu šansu BiH. Ovako, nema šanse“, smatra on.
Upitan koliko je verovatno da se do proleća donese novi izborni zakon, Dodik je odgovorio kako misli da to nije moguće.
„To radimo od 2011. godine. Pa sad, ako neko zaista u sebi ima toliko optimizma da misli da je moguće, evo ja ću biti realista, mislim da nije moguće, rekao je Dodik.
„Muslimani su sebe zarobili u tvrdnji kako to znači, ako se da pravo da Hrvati izaberu svog, hrvatskog predstavnika u Predsedništvo, da to znači treći entitet, a oni su navodno protiv trećeg entiteta. A ja opet mislim da bez trećeg entiteta nema nikakve Bosne i Hercegovine. Ja mislim da bi to bilo fer. I sve se može dogovoriti. Ali Muslimani imaju nameru da preglasaju, i to Bakir Izetbegović otvoreno govori kada kaže, ne samo u Predsedništvu, sad i u Domu naroda, to znači da ih nema kao političkog naroda“, zaključio je Dodik.