Ovaj meteorološki fenomen pojavljuje se iznad zapadnog dela Indijskog okeana i kreće se ka Africi, ali naučnici veruju da može da se pojavi i u drugim delovima sveta. Za razliku od većine oluja, koje nastaju usled hidrodinamičkih vrtloga ili vorteksa, „atmosferska jezera“ pojavljuju se zbog koncentracije vodene pare, koja je dovoljno gusta da izaziva kišu.
„Atmosferska jezera“ slična su „atmosferskim rekama“, uskim „trakama“ guste vlage. Međutim, novi meteorološki fenomen je manji, sporije se kreće i odvaja se od vremenskog sistema koji ga stvara, pokazuju podaci predstavljeni na sastanku Američkog geofizičkog saveza.
„Ova tela vodene pare povremeno se kreću na zapad, preko obale istočne Afrike, donoseći kišu polusušnim područjima“, navodi se u naučnom istraživanju.
Ovaj meteorološki fenomen može da potraje i do 27 dana, utvrdili su naučnici, a u poslednjih pet godina zabeleženo je 17 „atmosferskih jezera“ koja su bila duža od šest dana, a primećena su u blizini Ekvatora.
Naučnici veruju da „atmosferska jezera“ mogu da se dogode i u drugim delovima sveta, a ponekad mogu da se pretvore i u tropske ciklone.
Međutim, tek treba da budu nađeni odgovori zbog čega ovaj meteorološki fenomen nastaje. Jedno od važnih pitanja je zašto se „atmosferska jezera“ odvajaju i postaju samostalna od „atmosferskih reka“. Jedna od pretpostavki je kako je uzrok u atmosferskim vetrovima, ili u vetrovima koje ta „jezera“ sama stvaraju.
„Brzina vetrova koji nose ovaj fenomen je blizu nule i sve može da utiče na njih. Moramo saznati da li se „atmosferska jezera“ sama pokreću ili na njih utiče veći sistem vetra koji se menja sa klimatskim promenama“, kaže Brajan Mejps sa Univerziteta Majami, prenosi Sajens alert.