„Trebalo nam je previše vremena da shvatimo da je SSSR bila potrebna obnova. Bezbednost, odbrana, saobraćajna infrastruktura, jedinstvena valuta i ljudska prava trebalo je da ostanu u rukama saveznih vlasti do izrade nacrta o ujedinjenju. Mislim da je to bila održiva opcija koju bi podržala većina (sovjetskih) republika“, rekao je Gorbačov.
On je izrazio uverenje da je jedinstvo bilo moguće održati čak i nakon što su brojne republike proglasile samostalnost i uprkos tome što je moć predsednika bila ozbiljno oslabljena.
„Ja sam i dalje uveren da je savez mogao biti sačuvan i zato sam predlagao Uniju Suverenih Država“, rekao je Gorbačov i naglasio da bi i u tom slučaju upravljenje nuklearnim potencijalima ostalo pod centralnom komandom.
Kako je kazao, ta Unija bi bila „prava federacija suverenih republika koje bi delegirale neke moći centralnoj vlasti“, kao što je mesto u Savetu bezbednosti UN.
Poslednji predsednik Sovjetskog Saveza je opisao trenutak kada je odstupio sa mesta šefa države kao „mračne dane“ za SSSR, za Rusiju i njega samog i potvrdio da bi pokušaj upotrebe sile s ciljem da on ostane predsednik pokrenuo građanske sukobe sa nepredvidivim posledicama.
„Ali nisam izgubio samokontrolu i potpisao sam dekret o svom odlasku sa položaja predsednika Sovjetskog Saveza“, rekao je Gorbačov.
On je naveo dva razloga zbog kojih nije mogao da pribegne upotrebi sile.
„Prvo, u tom slučaju bih prestao da budem svoj, a drugo, takva odluka bi izazvala akutni građanski sukob sa nepredvidivim posledicama. Bio sam siguran da se to mora izbeći po svaku cenu“, rekao je Gorbačov.
On je kazao i da je pre kolapsa Sovjetskog Saveza u najvišim centrima moći na Zapadu bilo snaga „koje su trljale ruke dok su gledale naše probleme“, uključujući, kako je naveo, celu jednu frakciju Bušove administracije predvođenu Dikom Čejnijem. koji „nije krio zadovoljstvo zbog raspada SSSR“, prenosi Sputnjik internešnel.
Raspadom Sovjetskog Saveza u svojoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“ bavila se i glavna urednica Sputnjika Srbija Ljubinka Milinčić