A tu je ključna dužina spavanja.
Neurolog Skot Smal, koji istražuje Alchajmerovu bolest, objašnjava da nedostatak sna, u stvari, stvara previše sećanja, a rezultat je preopterećen mozak i nedostatak prostora za stvaranje novih sećanja, pa je zato lakše zaboraviti i neke važne informacije.
Šta se događa tokom sna?
Jedna od osnovnih funkcija sna je čišćenje memorije, navodi Smal.
Ovu ideju je promovisao molekularni biolog i dobitnik Nobelove nagrade Frensis Krik koji je utvrdio da spavamo kako bismo zaboravili. To znači da u snu naš mozak uklanja nevažne podatke.
Ako zamislimo mozak kao veliko polje, a sećanja su trava koja niče iz tla, san omogućava održavanje polja i uklanjanje nepotrebnih delova trave. Ako ne spavamo dovoljno, mozak ne može da ukloni nevažne informacije.
Mozak može da upamti hiljade detalja, a većina njih nije važna za vaš život, ističe Smal.
Kao i kod zarasle livade, vremenom se sećanja akumuliraju i stvaraju nered. Kad ljudi ne spavaju dovoljno, njihov mozak ne može da ukloni višak materijala i da zadrži samo bitne informacije.
Zato je nedostatak sna povezan sa problemima u učenju i pamćenju.
Budući da je u tom slučaju mozak prepun informacija, ljudi ne mogu nesmetano da razmišljaju, kaže Smal.
Kako da podstaknete bolji san za bolje pamćenje?
Teorija ima smisla, jer san je ključan za obnavljanje svih ćelijskih sistema u telu i njihov oporavak, a to uključuje i sećanja.
Kako biste podstakli bolji san, održavajte odgovarajuću temperaturu u spavaćoj sobi, u isto vreme idite na spavanje, a pripazite i na obroke pre spavanja jer i oni mogu da utiču na kvalitet sna.
Ako smatrate da vam treba dodatna pomoć, razmislite o dodacima ishrani. Magnezijum i melatonin su popularni prirodni sastojci, kao i ekstrakt semenke jojobe, piše DDL.