Oni tako, prema oceni novinara i publicist Siniše Ljepojevića, kupuju političko vreme u nadi da će nekom vrstom siledžijske diplomatije nešto postići. Američka politička praksa poznaje specijalne izaslanike, ali je ser Stjuart Pič prvi specijalni izaslanik kojeg je imenovala Vlada u Londonu.
„Velika Britanija ima drugačiji politički sistem – postoje institucije, diplomatska mreža i u Ministarstvu spoljnih poslova imenovanje tog čoveka doživljeno je, na neki način, kao uvreda. To znači da je diplomatska mreža Velike Britanije u bivšoj Jugoslaviji poražena i ponižena, jer oni nisu ispunili ciljeve. Došao je čovek koji nije iz političkih struktura, već je penzionisani visoki oficir vazduhoplovnih snaga te nikome nije jasno šta će on da radi“, kaže naš sagovornik.
Zapad šalje i penzionisane specijalce na Balkan
Zvanično, Pič bi trebalo da se bavi smirivanjem situacije i traženju političkog rešenja ali ostaje nejasno, pita se Ljepojević, kako jedan vazduhoplovni oficir koji je bio u NATO može da daje ideje za politička rešenja.
Doduše, ako postoji olakšica, on je godinama bio direktor Vojno obaveštajne službe, što znači da je imao uvid i u stvarne informacije, a ne u samo one koje su plasirane u dnevno-političke svrhe. Naš sagovornik je uveren da se imenovanje Piča desilo isključivo zbog pritiska Amerike da se Britanija priključi toj kamarili specijalnih izaslanika, jer iako su SAD velika zemlja, imaju potrebu da se kriju iza drugih.
„Sa druge strane, Britanija je i poslala obaveštajca, jer je zainteresovana da vidi šta rade drugi, ali ne Rusija i Kina, već Nemačka. Iako se forsira sukob Zapada i Rusije i Kine, stalno se zaboravlja da je Zapad u ogromnim promenama i svađama“, rekao je on.
Cilj za Balkan nepromenjen – članstvo u NATO
Bivši šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović kaže da su emisari na Balkanu nametnuti u sklopu zapadne strategijske ofanzive. Oni očekuju razvoj složenosti odnosa između Zapada i Rusije i Kine, što je njihova prva i apsolutna briga, jer tu treba da se odluči o daljim koracima zbog iznenađujuće brze promene snaga.
„Zapad ne želi da srce Balkana ostane nedovoljno pokriveno i sanirano područje sa njihove strane. Njihov cilj je da se svih ovih pet državica uključe u evroatlantske organizacije, pre svega u NATO, a tu nailaze na poteškoće koje nije moguće otkloniti tako brzo. Kod njih se upalio alarm da što pre treba da proizvedu čvršće garniture koje će biti naklonjenije Zapadu“, smatra on.
Jovanović ocenjuje da unutrašnje snage ne mogu da reše goruće pitanje u Bosni i Hercegovini te stoga zapadni političari procenjuju da je bolje da oni rešavaju tu situaciju nego Sergej Lavrov i Viktor Orban, koji su nedavno posetili tu zemlju.
„Oni treba da saniraju BiH, neuralgičnu tačku na Balkanu koja se rasplamsala, a krivci su upravo oni koji su razgradili Dejtonski sporazum. Ti isti žele Srbe da degradiraju moralno, politički i funkcionalno. Moralno je donošenje Inckovog zakona koji je pucanj u ljudska prava, a kada bi se setili Prvog amandmana u Americi, to ne bi uradili“, rekao je bivši šef diplomatije SRJ.
Ukoliko Zapadne sile uspeju da smire BiH i okrenu je u pravcu funkcionalne prihvatljivosti za NATO i EU, Jovanović smatra da im preostaju Srbija i Kosovo.
Mučenje će biti nastavljeno, a haos prolongiran
Ljepojević kaže da na celom Zapadu vlada uverenje da je 1990-ih godina sa Rusijom postignut prećutni dogovor da je Balkan Zapadna interesna sfera. Tamo je trenutno na vlasti netalentovana generacija političara čije se delovanje graniči sa političkim siledžijstvom te zbog toga i misle da je ovo podneblje njihovo privatno vlasništvo.
„Najveći problem je ako lokalne vlasti veruju u ono što Zapad priča, a to se pre svega odnosi na srpski korpus. Ipak, smatram da Zapad neće moći ništa bitnije da uradi ali će mučenje biti nastavljeno, a haos prolongiran“, uveren je Ljepojević.
Vladislav Jovanović podseća da samo treba da se setimo činjenice da su Amerikanci potpisali 500 ugovora sa Indijancima i da ni jedan nisu ispoštovali. To samo govori, dodaje on, da su oni kao početnici života u jednoj zemlji shvatili da je pravo - pravo jačega, zbog čega i dan danas deluju tako gde god mogu.