Kina će u prvoj polovini 2022. godine imati 69 odsto svetskih zaliha kukuruza, 60 odsto pirinča i 51 odsto pšenice, procenjuje američko ministarstvo poljoprivrede, prenosi RT.
Ova projekcija ukazuje povećanje od oko 20 procentnih poena u poslednjih 10 godina.
Podaci kineske Generalne uprave carina pokazuju da je ta država potrošila u 2020. godini 98,1 milijardu dolara na uvoz hrane (bez pića), što je 4,6 puta više nego pre jedne decenije.
U prvih devet meseci ove godine, Kina je uvezla najviše hrane od 2016. godine.
Tokom proteklih pet godina, kineski uvoz soje, kukuruza i pšenice porastao je između dva i 12 puta, a najviše se uvozilo iz SAD, Brazila i drugih zemalja koje su veliki izvoznici. Uvoz goveđeg i svinjskog mesa, mleka i voća porastao je između dva i pet puta u istom periodu.
Stručnjaci navode da Kina uvozi sve više žitarica i druge hrane jer domaća proizvodnja ne može da održi korak sa potrošnjom.
Šef kineskih rezervi žitarica pri Nacionalnoj administraciji za strateške rezerve hrane Kin Jujun rekao je nedavno da Kina održava svoje zalihe hrane na „istorijski visokom nivou“.
„Naše zalihe pšenice mogu da zadovolje potrebe za godinu i po dana. Nema nikakvih problema sa snabdevanjem hranom“, rekao je on, navodi RT.