Šta se krije iza poziva Albancima širom sveta da finansiraju kosovsku vojsku

Zvanična Priština spremna je da ovu mogućnost prihvati. Naime, prema planu Haradinaja fond bi bio direktno vezan za kosovsko Ministarstvo odbrane a donacije bi pristizale od albanske dijaspore, ali i od svih koji žele da pomognu razvoj tzv. vojske Kosova.

Poziv albanskoj dijaspori

Igor Marković, politikolog sa Kosova i Metohije iz NVO „Aktiv“, kaže da ne zna za sličan slučaj u bezbednosnom sektoru, kao ni da li je to u skladu sa zakonskim okvirima.

„Svaka vojska je pod upravom državnih organa i ne znam koliko je moguće da upliv privatnih fondova bude legalan. Više mi se čini da je to deo politikanstva i koketiranja između Ramuša Haradinaja koji je gotovo nestao sa političke scene Prištine, i Aljbina Kurtija koji je to video kao ideju koja i njemu može da ide u korist,“ veruje Marković.

Istovremeno, on podseća da je se i OVK nekada finansirala iz raznih fondova i albanske dijaspore.

„Možda sada ponovo žele da igraju na tu kartu oživljavajući te tekovine, iako je malo ponižavajuće da bilo da je neko pozicija ili opozicija neke tzv. države na ovaj način pokušava da privuče novac za svoju tzv. vojsku. Tako bar izgleda spolja gledano, jer ja to vidim kao omalovažavanje,“ kaže on.

Način da NATO države daju više para

General-major u penziji i profesor na Vojnoj akademiji Mitar Kovač smatra da bi osnivanje fonda za jačanje tzv. vojske Kosova omogućilo veće donacije ovoj, kako kaže, paravojnoj formaciji, i na taj način bi se potpuno zaobišao i Kumanovski sporazum i Rezolucija 12 44.

„Može se reći da je ovaj način finansiranja uslovljen iz više strateških tačaka i da to nije samo pristup Prištine. I NATO želi da legalizuje ali i da kontroliše novčane tokove svih donacija koje bi se uplaćivale u taj fond jer je sigurno da će se osim građana albanske nacionalnosti pojaviti i dosta pravnih lica ali i država koje će donirati veća sredstva i koje žele da povećaju sposobnost vojske lažne države Kosovo,“ kaže Kovač.

Topovsko meso za NATO

Kosovo želi da ima, dodaje naš sagovornik, brojčano veću vojsku ali u isto vreme ta lažna država nije finansijski održiva bez pomoći velikih sila.

„Oni žele da imaju i opremljenije snage za brzo i hitno reagovanje. Naravno, NATO bi želeo malu vojsku Kosova u slučaju članstva u ovu organizaciju. Ali to je sada politički nemoguće jer Kosovo nije međunarodno priznato. Otud i toliko zalaganje za postizanje sveobuhvatnog sporazuma sa Beogradom.To bi onda uticalo na koncept te tzv. vojske koja ne bi bila u tom slučaju mnogo brojnija kako prištinski političari žele i koja bi se suprotstavljala nekoj „agresiji Srbije“, nego bi NATO tu vojsku držao na broju približnom sadašnjem, dakle oko 5.000 ljudi, ali bi ona bila daleko opremljenija i spremnija za veće učešće u takozvanim NATO operacijama,“ smatra Kovač.

Spremni za „napad“ na Rusiju

Naš sagovornik takođe podseća da Aljbin Kurti nije slučajno nedavno ponudio NATO svoju vojsku u Ukrajini za slučaj da bude potrebna za suprotstavljanje Rusiji.

„To je ta logika uzajamne podrške albanske politike i dela NATO koji imaju iste ciljeve,“ napominje naš sagovornik.

Kovač ističe i da, dok Kosovo ne postane deo NATO - ako i kada do toga dođe, ova vojna alijansa koja je u deficitu sa ljudima uvek će rado koristiti kosovske pripadnike KBS u svojim operacijama po svetu.

S druge strane će ih, zaključuje on, kroz fond novcem snabdevati i obučavati po standardima NATO-a, slobodnije nego što to radi sada, jer će tako biti manje vidljivo njihovo kršenje Rezolucije 12 44 i Kumanovskog sporazuma.