Poziv albanskoj dijaspori
„Svaka vojska je pod upravom državnih organa i ne znam koliko je moguće da upliv privatnih fondova bude legalan. Više mi se čini da je to deo politikanstva i koketiranja između Ramuša Haradinaja koji je gotovo nestao sa političke scene Prištine, i Aljbina Kurtija koji je to video kao ideju koja i njemu može da ide u korist,“ veruje Marković.
Način da NATO države daju više para
„Može se reći da je ovaj način finansiranja uslovljen iz više strateških tačaka i da to nije samo pristup Prištine. I NATO želi da legalizuje ali i da kontroliše novčane tokove svih donacija koje bi se uplaćivale u taj fond jer je sigurno da će se osim građana albanske nacionalnosti pojaviti i dosta pravnih lica ali i država koje će donirati veća sredstva i koje žele da povećaju sposobnost vojske lažne države Kosovo,“ kaže Kovač.
Topovsko meso za NATO
„Oni žele da imaju i opremljenije snage za brzo i hitno reagovanje. Naravno, NATO bi želeo malu vojsku Kosova u slučaju članstva u ovu organizaciju. Ali to je sada politički nemoguće jer Kosovo nije međunarodno priznato. Otud i toliko zalaganje za postizanje sveobuhvatnog sporazuma sa Beogradom.To bi onda uticalo na koncept te tzv. vojske koja ne bi bila u tom slučaju mnogo brojnija kako prištinski političari žele i koja bi se suprotstavljala nekoj „agresiji Srbije“, nego bi NATO tu vojsku držao na broju približnom sadašnjem, dakle oko 5.000 ljudi, ali bi ona bila daleko opremljenija i spremnija za veće učešće u takozvanim NATO operacijama,“ smatra Kovač.
Spremni za „napad“ na Rusiju
„To je ta logika uzajamne podrške albanske politike i dela NATO koji imaju iste ciljeve,“ napominje naš sagovornik.