EKONOMIJA

Zimovanje u Srbiji skuplje nego u Francuskoj: Ko i zašto diže cene

Aranžmani na pojedinim planinama u Srbiji skuplji su nego na skijalištima u Zapadnoj Evropi, kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta.
Sputnik
Nova godina je za nekoliko dana, a počinje i zimski raspust i svi oni koji su planirali da putuju na odmor suočavaju se sa dva osnovna problema - skupo je i pandemija je.
Odgovarajući na pitanje da li je istina da su pojedini domaći aranžmani na planinama, kao na Staroj planini skuplji od nekih u Francuskoj, Seničić kaže da se to dešava.
„To je pitanje ponude i tražnje, zvuči nelogično, kada imate određeni broj kapaciteta za koje vlada veliko interesovanje, a mi na Staroj planini imamo mali broj dobrih hotelskih kapaciteta i kada imate veliki broj ljudi koji žele da u određenom terminu boravi, logično je da oni koji su vlasnici te cene podignu na nivo koji odgovara tražnji“, objasnio je Seničić.
Prema njegovim rečima, Francuska i sve ostale zemlje Zapadne Evrope imaju restriktivne uslove na skijalištima, nema navale kako je uobičajeno u ovom periodu godine, pa su i cene nešto niže. Kako dodaje, mala tržišta imaju generalno problem kada nema dovoljno kapaciteta da se zadovolji tržište, pa su cene više.
Seničić objašnjava i da bi politika podizanja cena zbog velike potražnje dugoročno mogla da bude štetna za domaće hotelijere.
„Oni treba da znaju na koji način će postavljati poslove, to može imati lošu konotaciju onog trenutka kada prođe navala i kada ljudi nastave da putuju i odlaze u inostranstvo – treba biti pametan i raditi, ovo su teška vremena, moramo da pokrijemo troškove, nije jednostavno odupreti se tome da kada imate tražnju da ne ispunite uslove da je zadovoljite, po ceni da svoje troškove pokrijete“, kaže direktor Jute.
Takođe, kako objašnjava, radi se o širem problemu, jer našim planinama nedostaje da im sezona traje cele godine.
„Nemamo razvijeno to kao u Austriji, Italiji. Kada jedan hotel na planini radi 12 meseci, troškovi za godišnje poslovanje su niži i cena koja se nudi na tržištu je niža“, objašnjava on.
Seničić podvlači da naši hotelijeri računaju na tri do četiri meseca zimske sezone i eventualno mesec ili dva u toku leta.
„Kada podelite sve troškove za jednu kalendarsku godinu i prebacite na tih pet, šest meseci rada – dobijate daleko višu prosečnu cenu. Kako da produžimo sezonu, to zavisi od ekonomske situacije, i od toga da steknemo naviku da putujemo po našoj zemlji kada prođe kriza“, istakao je Seničić za RTS.
DRUŠTVO
Zašto je zimovanje tako blagotvorno za organizam: Ključ je u niskoj temperaturi vazduha
Račun sa Zlatibora pokrenuo lavinu komentara na društvenim mrežama – jedno pivo 650 dinara
Komentar