Jovanović, Predić, Šumanović i drugi velikani srpskog slikarstva pred beogradskom publikom

„Ova izložba je nastala pre dve godine, na poziv Nacionalne galerije Slovenije u Ljubljani. Ideja je bila da po svom izboru predstavimo srpski modernizam, a mi smo se potrudili da koncipiramo sveobuhvatnu izložbu koja pokriva period od 1880. do 1950. godine i da kroz najreprezentativnija dela tog vremena predstavimo što veći broj autora i tema“, kaže u razgovoru za Sputnjik autorka izložbe Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske.

Izložba obuhvata 86 dela – 75 slika, sedam skulptura i četiri grafike – koja prikazuju razvojni put srpske likovne umetnosti od realističkih opredeljenja nastalih pod uticajem umetničkih akademija u Beču i Minhenu do okretanja ka modernizmu 20. veka, usled odlaska naših umetnika na školovanje i njihovih boravaka u Pragu, Budimpešti i, konačno, Parizu, kao centru umetničkih ideja 20. veka.

Posetioci izložbe mogu da prate tokove u srpskoj likovnoj umetnosti od od ideja realizma, impresionizma i simbolizma do aktuelnih ekspresionističkih i intimističkih izraza iskazanih kroz religiozne i istorijske kompozicije, ali i teme portreta, pejzaža, akta i enterijera.

Prema rečima autorke izložbe, uz najpoznatije i najreprezentativnije umetnike poput Uroša Predića, Paje Jovanovića, Steve Aleksića, Ivana Tabakovića, Nadežde Petrović, Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Milana Konjovića i Petra Lubarde, izložena su i dela javnosti možda manje poznatih slikara, poput Mihajla B. Đurića i drugih koji su svojom delatnošću ostavili trag u istoriji srpske umetnosti, ali i kolekciji Galerije Matice srpske.

„Izložba se savršeno uklopila u prostor Galerije SANU, sve su slike stale i sve imaju svoje mesto, baš kao i skulpture. Kroz odabir dela na izložbi govorimo ne samo o razvoju srpskog modernizma, već i o ogledanju institucije u svojoj kolekciji - pričamo i o razvoju Muzeja Matice srpske koji je otvoren 1933. godine i o odnosu s ovim umetnicima koji su tada bili u punoj snazi. Mnoge od njih, poput Uroša Predića, Paje Jovanovića, Vase Pomorišca, Matica srpska je stipendirala, odnosno omogućila im školovanje u evropskim centrima. Istovremeno, oni su aktivno učestvovali u radu Muzeja Matice srpske, a kasnije galerije, tako što su joj poklanjali dela, ili tako što je galerija otkupljivala ili naručivala od njih radove“, objašnjava Tijana Palkovljević Bugarski.

Prema njenim rečima, posebno je zanimljiva i veza umetnika koji su predstavljeni na izložbi sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, s obzirom na to da su mnogi od njih bili članovi SANU.

„Na početku izložbe se nalazi portret Đoke Jovanovića koji je radio Paja Jovanović, zatim autoportreti Ivana Tabakovića i Ljubice Cuce Sokić i drugi radovi. Na taj način pokazujemo da ova kolekcija nije samo slika naše institucije, nego sveukupno srpske kulture“, kaže autorka postavke.

Tokom trajanja izložbe posetioce očekuju stručna tumačenja i prigodna predavanja, a izložba će biti otvorena do 20. februara 2022. godine.

Realizaciju izložbe i pratećeg kataloga omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Gradski sekretarijat za kulturu Grada Beograda.

S obzirom na to da je Novi Sad tokom naredne godine Evropska prestonica kulture naša sagovornica kaže da je Galerija Matice srpske, kao jedna od reprezentativnih ustanova kulture, pripremila niz programa i izložbi.

„Već smo otvorili dve izložbe. Jedna je 'Život, san, smrt – evropski okviri srpskog simbolizma' koja obuhvata i radove srpskih i evropskih umetnika tog pravca. Imamo brojna dela iz regiona, iz muzeja 'Belvedere', iz Moderne galerije u Zagrebu, iz Muzeja za umjetnost i obrt u Zagrebu, iz Galerije u Osijeku. Ona pokazuje našu pripadnost evropskom korpusu umetnosti s kraja 19. i početka 20. veka. Prošle nedelje smo otvorili izložbu 'Novosađani biraju', participativni projekat koji pokazuje učešće građana u životu institucija. Novi Sad nije evropska prestonica samo zbog ustanova, istorije, festivala, već zbog građana koji u tom gradu žive“, naglašava Tijana Palkovljević Bugarski.

Za februar je planirana izložba „Migracije umetnosti – Umetnost migracija“, a uslediće izložba rađena s Muzejom Jugoslavije, o zbirci Jovanke Broz, odnosno slikama koje su bile u kući u kojoj je provela poslednje tri decenije svog života.

„Radimo, takođe, izložbu 'Paralele' s Umetničkim muzejom iz Temišvara, koja pokazuje bliskost naše i njihove kolekcije uz brojne zajedničke autore i teme, kao i isti okvir u kojem su stvarali. A za kraj godine, i naš jubilej – 175 godina Galerije Matice srpske - pripremamo izložbu o Urošu Prediću kao jednom od velikana vezanog za Maticu srpsku i naš muzej, pod nazivom 'Uroš Predić za sve'“, kaže Tijana Palkovljević Bugarski.