Gabriejlu Boriću koji je preko noći postao najprepoznatljivije lice u političkim krugovima Čilea pošlo je za rukom da nakon drugog kruga predsedničkih izbora izbaci iz trke svog protivkandidata Hoze Antonio Kasta i zemlju koja od 2019. godine grca u permanentnoj ekonomskoj i društvenoj krizi, zaokrene oštro na levo.
Zanimljivo da je stranka "Podržimo dostojanstvo" (AD), čiji je Borić kandidat, osnovana u januaru ujedinjenjem više levičarskih stranaka. Još interesantnija je činjenica da je reč o 35- godišnjem, do sada najmlađem predsedniku Čilea, koji je uz to potomak Hrvata.
Poraz neoliberalnog modela
Hispanista i autor studije „Političke ideologije u Latinskoj Americi“ Rajko Petrović podseća da se Čile nekoliko godina nalazi u nekoj vrsti političke krize, tačnije od 2019. kada su protesti kao odgovor na mere štednje koje je uveo još aktuelni desničarski predsednik Sebastijan Pinjere potresli zemlju
„Od tada do danas Čile se nalazi u fazi redefinisanja Ustava. Izvesno je da će građani za nekoliko meseci moći na referendumu da izaberu novi Ustav koji će verovatno biti socijalno osetljiv, odnosno približiti Čile zemljama socijaldemokratije, a ne zemljama neoliberalnog modela. U tom smislu treba posmatrati pobedu Borića koji je jedan od istaknutih mladih levičara u Čileu, vođa studentskih protesta od pre desetak godina, neko ko se profilisao kao predstavnik nižih socijalnih slojeva i osoba koja se oštro suprotstavlja neoliberalnom ekonomskom modelu koji se u Čileu primenjuje još od vremena diktature Avgusto Pinočea“.
Zelena ekonomija i blagostanje države
Činjenica da je reč o najmlađem predsedniku u istoriji Čilea govori, smatra Petrović, da je ljudima bila potrebna neka vrsta energičnosti i promene. Njegov protivkandidat na ovim izborima koga je dobio sa jasnom razlikom od preko 10 posto glasova zagovarao je neoliberalni ekonomski model i zalagao da represivni organi vlasti poput vojske i policije dobiju dodatna ovlašćenja i jaču poziciju.
S druge strane Borić se zalaže da se Čile kao poznata rudarska zemlja i najveći proizvođač bakra više orjentiše ka zelenoj ekonomiji i smanji eksploataciju prirodnih resursa. Očito da je građanima Čilea je bila potrebna promena i osveženje i da je Borić uspeo da odgovori na te izazove. Drugo, važna je njegova levičarska orjentacija“.
Latinska Amerika u znaku levice
Na pitanje da li je ova pobeda bila očekivana s obzirom da levica u čitavoj Latinskoj Americi postaje dominantna ideologija koja izrazito sužava prostor desnim orjentacijama, Petrović kaže da je trend pomeranja od desnih ka levim režimima značajno primetan te da su Borićevu pobedu odredili unutrašnji i spoljni razlozi.
„Videli smo da je u Boliviji prošle godine Luis Arse pobedio i da su se levičari ponovo tamo vratili na vlast. U Brazilu su uvereni da će sledeće godine na predsedničkim izborima pobedu odneti bivši predsednik iz radničke partije, dok je Argentina svoju poziciju potvrdila 2019. pobedom Alberta Fernandeza“.
Hrvati će pokušati da kapitalizuju pobedu
Na činjenici da baštini hrvatske korene Borić nije insistirao, iako je to moglo da mu posluži kao preporka i put ka 300 hiljada glasača koji takođe imaju hrvatsko poreklo.
„Reč je o čoveku koji pripada trećoj generaciji hrvatskih emigranata. Njegovi pradeda i prababa su došli pre 120 godina iz primorskog dela Hrvatske ali to nije činjenica na kojoj je on insistirao tokom kampanje, iako su Hrvati u Čileu u velikoj meri povezani i zauzimaju neretko visoke pozicije u društvu. Oni su dugo imali čoveka koji je bio ambasador Čilea u UN“.
Hrvatska će, smatra Petrović, pokušati da kapitalizuje ovu pobedu Borića i napravi mogućnost za bolju saradnju dve zemlje kao i promociju Hrvatske u celini ali to, veruje ,svakako nije Borićeva preokupacija.
Težak zadatak
U kojoj meri će novi predsednik uspeti da opravda predizborna obećanja i poklonjeno poverenje Čileanaca teško je, smatra Petrović, proceniti. Izvesno, kaže, da je pred njim težak zadatak, da će imati podršku jednog dela javnosti, mahom građana Čilea posebno nižih slojeva prevashodno fokusiranih na to da se cene životnih namirnica smanje, da se povećaju zagarantovane plate i penzije, da cene električne energije i gradskog prevoza budu niže, a obrazovanje i zdravstvo dostupniji.
„Ova očekivanja Borić će pokušati da opravda a paralelno sa njima da reši pitanje eksploatacije čileanskih prirodnih resursa. Istina, to teško ide jedno sa drugim. Od 2019. zemlja koja je nekada važila za latinoameričkog ekonomskog tigra beleži negativne ekonomske trendove. U okolnostima krize koju je dodatno izazvao korona virus deluje prezahtevno pronaći sredstva za finansiranje države blagostanja i, istovremeno, zaštititi životnu sredinu“.
S druge strane, kao i i druge latinoameričke zemlje i Čile je prilično podeljen na pristalice levice i desnice. U takvoj konstelaciji, novi predsednik će, veruje Petrović, pokušati da se nametne kao predsednik i onim građanima koji su dali podršku njegovom protivkandidatu. Takođe, nadovezuje, u Čileu kao militarističkoj zemlji u kojoj vojska ima prilično važnu ulogu, Borić će morati da nađe uporište u vojnim krugovima.