On ovako komentariše to što su ove tri države na samitu EU-Istočno partnerstvo u Briselu lobirale da im se dozvoli da započnu pregovore o pridruživanju Uniji, a zauzvrat su dobile odgovor da će EU priznati njihove „evropske aspiracije i evropski izbor“ i podršku u slučaju da, kako je rekla je predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen - „Rusija preduzme agresivne akcije”.
Alati EU u antiruskoj politici
Adamović navodi da bi, osim obećanja, ove države možda mogle da računaju na izvesnu, ne preterano veliku ekonomsku pomoć i na opremanje njihove vojske, ali da EU neće ići dalje od toga.
„Naravno, iz Brisela će uvek stizati načelne poruke da oni podržavaju evropske aspiracije zemalja koje imaju nameru da postanu njihove članice, ali stanje u kome se nalazi EU ne dozvoljava joj da razmišlja o proširenju, a niz nerešenih unutrašnjih problema ovih zemalja predstavlja dodatni razlog zbog kog su njihove aspiracije uzaludne. Ne samo da je izlazak Velike Britanije zadao veliki udarac EU, već su i neke države-članice jasno stavile do znanja da nisu za proširenje u obliku u kome je to do sada bio slučaj“, ističe Adamović.
I Dušan Proroković sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, poruke iz Brisela vidi kao praznu retoriku koja možda može pomoći liderima tih država, poput Maje Sandu u Kišinjevu ili Zelenskom u Kijevu da „mašu“ time nekoliko nedelja i pričaju svojim biračima kako su dobili podršku Brisela, ali da one suštinski ne znače ništa.
„U EU više nema želje za proširivanjem čak ni na zemlje koje su formalno kandidati i koje pregovaraju više godina, poput naših balkanskih zemalja, a o državama članicama Istočnog partnerstva tek niko živ ne razmišlja. Kolika je kriza u EU pokazuje i činjenica da oni nisu sposobni da donesu odluku o sankcijama Miloradu Dodiku budući da Mađarska najavljuje veto na takav potez, a kamoli da se priča o stvarima strateškog karaktera budućeg učlanjenja Ukrajine, Moldavije i Gruzije“, navodi Proroković.
To što ove tri zemlje traže nije realno, dodaje naš sagovornik, ali one su ostale poslednje u kojima se EU i dalje anticipira kao važan subjekt geopolitičkih procesa u našem delu sveta, a njihove političke elite zaista veruju da im Brisel nešto može pomoći.
„Kada bi Brisel ranije nešto želeo da ponudi postojala je makar načelna spremnost da se EU širi. Ali oni su tu načelnu spremnost, za koju smo i mi znali, zloupotrebljavali kako bi ovde ostvarili svoje interese, odnosno kako bi nametali određene zakone, ostvarivali svoj uticaj u procesu privatizacije, kreditno nas zaduživali i u kulturnom i političkom smislu potpuno nas vezivali za EU. To je bio slučaj sa Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom. Međutim, sada nema ni te načelne saglasnosti“, objašnjava Proroković.
Prazna retorika
Kako on kaže, istraživanja javnog mnjenja, odluke vlada i saopštenja političkih stranaka u državama-članicama jasno pokazuju da za trećinu članica EU proširenje uopšte nije tema.
„Međutim, ove tri zemlje ostaju jedini prostor gde se može širiti uticaj EU, pa kako Brisel nema šta da im ponudi u tom institucionalno-formalnom smislu, one dobijaju ova prazna obećanja da će ih zaštiti ako bude ruske agresije. Pre svega ruske agresije neće biti, a EU, sa druge strane, nema bilo kakvu moć da na takav način zaštiti bilo koga, uprkos obećanjima Fon der Lajenove. Treba imati na umu da je ruski politički, kulturni, pa i ekonomski uticaj tokom poslednjih dvesta godina u tim državama mnogo jači od uticaja zapadnih zemalja“, kategoričan je Proroković.
Adamović veruje da bi Ukrajina, Moldavija i Gruzija morale da preispitaju svoju dosadašnju politiku i prema EU i prema Ruskoj Federaciji, jer ovakva kakva je danas, zasnovana na antiruskim osnovama - nema budućnost.
„Bojim se da promena te politike u ovom trenutku nije preterano izvesna i da će ove države nastaviti da borave u svojevrsnom geopolitičkom limbu, kao marionete u politici zapadnog sveta“, zaključuje Adamović za Sputnjik.
Samit EU-Istočno partnerstvo koje čini šest zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza okupio je u Briselu lidere Ukrajine, Gruzije, Jermenije, Azerbajdžana i Moldavije, a predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko nije učestvovao zbog pogoršanih odnosa Brisela s Minskom koji EU optužuje za „hibridni napad“ slanjem hiljada izbeglica s Bliskog istoka na istočne granice Unije.