Zgrade napola dovršene, na kojima niko godinama ništa ne radi, dobiće još jednu šansu da budu privedene nameni. Investitori koji su do 11. septembra 2009. dobili građevinske dozvole , prema izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, imaju još četiri godine da ih završe i pribave upotrebne dozvole.
Da završe započeto još četiri godine
„Najveći broj tih objekata je zaustavljen, napušten, kada je počela ekonomska kriza 2007-2008. godine, kada je veliki broj investitora zbog finansijskih problema prestao da radi, propao, otišao u stečaj. Rešava se jedan po jedan slučaj u pravnim postupcima. Ili bivaju prodavani, ili nekadašnji vlasnici uspevaju da ekonomski zatvore svoje probleme i nastavljaju da rade. To je vidljivo nama koji smo, što se kaže, unutar sistema“, ističe za Sputnjik Stojčić.
Procenjuje se da u Srbiji ima čak 20.000 nezavršenih objekata, najviše u prestonici. Prvi korak je popis gradilišta kako bi se došlo do tačnog broja napuštenih poslovnih i stambenih objekata o čijem dugom trajanju najbolje svedoči iz njih izniklo drveće koje je uveliko nadvisilo građevinu.
Koliko god da se, kako kaže naš sagovornik, takve situacije danas retko dešavaju, činjenica je da od građevina koje nisu privedene nameni nema korist ni lokalna zajednica, ni investitor. Ocena je da su sada na potezu lokalne samouprave koje treba da popišu gradilišta kako bi se došlo do tačnog broja zaparloženih nezavršenih poslovnih i stambenih objekata. Posle toga bi onima koji ne ispunjavaju obaveze trebalo da stignu i rešenja o porezu na imovinu.
Investitori koji su pre 12 godina dobili građevinske dozvole, a nisu završili gradnju imaju još četiri godine da to učine
© Sputnik / Lola Đorđević
Svi na šteti
„Naravno da je velika šteta ne samo za izgled grada gde imate neke napuštene, nezavršene objekte, već postoji taj deo finansijske štete, zbog neplaćanja poreza na imovinu. Opet, s treće strane, sve to što je započeto, činjenica je da je u nekom trenutku bilo potreba grada. Sve su to neki sadržaji koji, čim su započeti, u nekom trenutku su trebali gradu, pa trebaju i dalje“, smatra Stojčić.
On podseća da je po zakonu, investitor dužan da prilikom prijave radova navede i rok za izvođenje radova. Podrazumeva se da neko ko počinje objekat ima obezbeđenja i finansijskih sredstava da gradnju završi u predviđenom roku. Zato smatra da je ideja izmena zakona da svako to ozbiljno shvati, da se sve to raščisti, da ne postoje nejasne situacije, da investitori ne shvate olako taj vremenski period koji sami napišu za izvođenje objekta.
Glavni urbanista Beograda smatra da je rok od četiri godine optimalan.
Dovoljan rok
„Pravni postupci sigurno mogu da se završe u tom roku, te će i vlasnici objekta da iniciraju to, s obzirom na to da će u suprotnom da izgube pravo, što u pravnom smislu može da znači da moraju da poruše objekat ako ga ne završe. Ako ne ispunite neki rok ili objekat prelazi u vlasništvo države, ili mora da bude porušen“, ukazao je Stojčić.
Na pitanje koliko je nezavršenih objekata u prestonici, on kaže da nema precizne brojke, ali da je sigurno reč o hiljadama.
Da li je to osam ili 10 hiljada ne mogu da kažem, ali sigurno da ima puno objekata , što je realno problem, napominje naš sagovornik, ali i dodaje da ima dosta obkjekata koji su u funkciji, završeni su, ali nisu pribavili upotrebnu dozvolu. To je, kako ističe, posebno neodrživo kada su u pitanju stambene zgrade gde bez upotrebne dozvole nije moguće zaključiti ugovore o pružanju komunalnih usluga.