Ovo je za Sputnjik rekao novinar i nekadašnji ambasador Dragan Bisenić povodom poslednjeg razgovora predsednika Rusije Vladimira Putina i Kine Si Đipinga.
Politički Blok Rusije i Kine
Putin i Si su razgovarali o SAD, jer su one u svojim aktivnostima obeležile Rusiju i Kinu kao dve pretnje svetskom miru. Na poslednjem Samitu za demokratiju koji je organizovao predsednik SAD Džozef Bajden, a koji je bio posvećen borbi protiv autoritarnih režima i autoritarnosti u svetu, Kina i Rusija su označene kao najvažniji nosioci autoritarnih tendencija u svetu.
Kineski i ruski predsednici su naravno razgovarali i o tome iako su ministarstva spoljnih poslova obe zemlje saopštila da je to obnova hladnoratovske retorike.
„Putin i Si su razgovarali i o novom savezu AUKUS i poručili da on narušava nuklearnu ravnotežu u svetu, a bilo je dosta reči i o energetici koje je veoma važno i dominantno u svetu. Oni su najavili da će se lično sresti u februaru sledeće godine što znači da će to biti još jedan korak u daljem razvijanju odnosa Kine i Rusije koji su već sada najbliži“, kaže Bisenić.
Traži se nova globalna ravnoteža
On naglašava da prisustvujemo traženju nove ravnoteže između tri najvažnije globalne sile koje nisu jednake po svim svojim parametrima ali kada se uzmu sve zajedno one su u stanju da odlučujuće utiču na odnose u svetu.
Sjedinjene Države još iz Trampovog vremena najavljuju okretanje ka Aziji i Kini, toj eksponencijalno rastućoj ekonomskoj i tehnološkoj moći. To je posebno osetljivo pitanje za SAD zbog toga što je Kina u nekim oblastima dostigla tehnološku superiornost, a njen gubitak za Ameriku znači jedan širi problem.
„Ukoliko ovakvi odnosi Rusije i Kine ostanu i dalje, postojeće problem za SAD i zbog toga američki predsednik Bajden nastoji da na diplomatski način uskladi američke odnose sa jednom i sa drugom silom što recimo predsednik Tramp nije činio“, smatra Bisenić.
Oživljavanje Ujedinjenih nacija
Predsednik Bajden je, prema oceni našeg sagovornika, sigurno najiskusniji američki spoljnopolitički delatnik, jer je prvi put u Moskvi bio 1977. godine tako da možemo da ga smatramo mnogo boljim kremljologom od svih onih koji se predstavljaju da su to danas.
Bisenić smatra da na osnovu razgovora koji je vođen prošle nedelje između Putina i Bajdena i najave sledećeg koji bi trebalo da bude održan do kraja godine, može se reći da su rezultati ohrabrujući za obe strane.
Ipak, iako u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija sede i SAD i Rusija i Kina, Putin i Si su naglasili da je neophodno da se naredne godine obavezno održi samit petorke. Bisenić smatra da je to jako bitno kako bi se harmonizovao pristup članica Saveta bezbednosti nekim globalnim pitanjima koja uključuju ekološka ali i pitanja koje se odnose na bezbednost.
„Ona bi trebalo da unesu izvestan novi duh u rad Ujedinjenih nacija. Već duže vreme postoje inicijative za reformu UN i Saveta bezbednosti znači postoje zahtevi različitih država koje bi želeli da učestvuju u radu SB kao što je recimo Turska. Ukoliko se stalne članice nađu na zajedničkom skupu ili sastanku to bi oživelo delovanje UN na globalnom nivou i na efikasniji način“, kaže Bisenić.
Kad ekonomska pitanja postanu bezbednosna
Povodom činjenice da je Rusija stavila veto na predlog rezolucije UN koja je dovodila klimatske promene u vezu sa održavanjem mira i bezbednosti u svetu, naš sagovornik objašnjava da se sada razna pitanja iskazuju kao pitanja bezbednosti.
„Tako se ekonomska pitanja mogu podvesti pod bezbednosnu kapu, a tu pre svega govorimo o sankcijama. U ovom slučaju verovatno su postojali neki specifični razlozi zašto se na taj način govori, a možemo da pretpostavimo da je reč o Arktiku i o pitanjima koja se odnose na energetiku. Rusija naravno ima svoje posebne interese na tom području i svoje poglede na to kako se i u kom kontekstu ta pitanja sagledavaju u UN, rekao je naš sagovornik.
On dodaje da bi ta Rezolucija svakako bila izgovor da se interveniše u svakoj zemlji na planeti.