Za pobornike ekskluzivne e-mobilnosti, to je ogroman problem. To je takođe znak da država ne sme da se meša u određena područja i mora dopustiti slobodan ekonomski i tehnološki razvoj. Jer jednostrano finansiranje e-automobila stvara nove probleme. Studija Instituta pokazuje da bi važne sirovine za baterije poput kobalta, litijuma i grafita mogle da se značajno prorede u sledećih jedanaest godina.
Insitut je vrlo kritičan kad je reč o kapacitetima 22 važne sirovine u sledećih nekoliko godina. To se odnosi kobalt, litijum, grafit, ali i olovo, srebro, magnezijum, iridijum, nikl i platinu. A to bi moglo da uspori politički nametnutu energetsku tranziciju tokom borbe protiv klimatskih promena. Platina, iridijumum i nikl potrebni su za proizvodnju vodonika. A za energetski prelaz u Nemačkoj bi do 2030. godine trebalo da se proizvede između 90 i 110 teravat-sati električne energije korišćenjem vodonika i metana kako bi se nadoknadio gubitak fosilnih goriva. No verovatno se samo oko 14 teravat-sati može proizvesti u zemlji. Širenje „zelenog vodonika” treba dalje podstaknuti, ali zavisno od tehnologije elektrolize, proširenje kapaciteta verovatno će biti značajno narušeno nedostatkom sirovina kao što su platina i iridijum.
Kobalt će trajati još 11 godina
Studija takođe iznosi loše vesti za zagovornike stroge e-mobilnosti. Jer i ovde sirovine verovatno postavljaju granice, pogotovo kada je reč o složenoj proizvodnji baterija. U planovima EU „Fit for 55” godišnje emisije iz novih vozila treba smanjiti za 100 posto do 2055, što predstavlja defakto zabranu motora s unutrašnjim izgaranjem. U prvom koraku, emisije treba da se smanje za 55 posto do 2030. godine. To bi značilo da bi uz trenutno subvencionirani bum e-automobila do tada bilo potrebno oko 36 miliona električnih vozila s kapacitetom baterije od oko 1300 gigavat-sati. Iako se studija usredsređuje na sirovine za baterije, ne treba zaboraviti da su retki materijali poput neodima i disprozijuma, koji se koriste u magnetima elektromotora, takođe potrebni za električne automobile. Ali studija takođe vidi problem s litijum-jonskim baterijama koje su se do sada koristile. Zato što bi kobalt, koji je potreban za proizvodnju, mogao postati redak. Poznate rezerve kobalta trajaće oko 11 godina, s obzirom na predvidivo povećanje potražnje.
Nema razloga za paniku?
Međutim, kako je prilikom predstavljanja studije rekao izvršni direktor Instituta Karl Lajtblu , nema razloga za paniku. Umesto toga, to treba shvatiti kao signal upozorenja da „moramo nešto učiniti na svim nivoima”. Budući da su baterije bez kobalta u izradi već neko vreme, „ne treba potcenjivati tehnološki napredak”, kaže Lajtblu . Pogotovo jer tehnologija recikliranja i dalje napreduje, posebno zato što se mnoge sirovine kopaju u zemljama s nestabilnim političkim uslovima i industrija stoga želi da zadrži zavisnost na niskom nivou. Osim toga, takođe je nejasno hoće li e-mobilnost u konačnici prevladati u ovoj meri, jer su do sada nedovoljan domet, slab kapacitet baterije i drugi problemi ovo činili igračkom za dobrostojeće zelene glasače iz vikend-naselja velikih gradova, uprkos političkom finansiranju u milionima. Pogotovo jer se najpre mora proizvesti potrebna zelena električna energija, piše portal „Vošenblik“.
Kad je reč o upozorenjima o nestašici sirovina, Lajtblu bi mogao biti u pravu. Jer se od ‘80-ih redovno upozorava da će zalihe nafte trajati samo 40 godina. Zahvaljujući poboljšanoj tehnologiji i otvaranju novih rudarskih područja i mogućnosti za recikliranje, ovih 40 godina se iznova i iznova pomiče, čak i ako će im, naravno, kad-tad doći kraj.