Na to ukazuje sagovornik Sputnjika, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS), Vladimir Vasić, ističući da zbog toga na naše finansijsko tržište neće imati uticaja ni neka druga od „prekonoćnih" kamatnih stopa koja će se koristiti umesto LIBORA.
LIBOR (London Interbank Offered Rate ) predstavlja dnevnu referentnu kamatnu stopu po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju sredstva na međubankarskom tržištu.On se formira na osnovu proseka izvedenog od podataka 20 banaka reprezentativnih za svaku od pet valuta - dolar, evro, jen, švajcarski franak i britansku funtu.
Bez brige zbog ukidanja LIBOR-a
Dugogodišnja 30-godišnja praksa je, međutim, pokazala da čitav sistem prikupljanja i analiza dobijenih podataka koji će poslužiti kao osnova za izračunavanje stopa na kojima će se temeljiti LIBOR ne funkcioniše dobro.
Još 2012. godine izbili su brojni skandali vezani za ovu dnevnu referentnu kamatnu stopu. Pokazalo se da su brojne banke nameštale vrednost svojih stopa na osnovu koga se dalje računao LIBOR, u cilju povećanja profita.
Pošto su se mnogi regulatorni organi u finansijskom sektoru složili da ta dnevna referentna kamatna stopa više ne oslikava realno stanje tržišta, odlučeno je da se LIBOR do kraja 2021. godine prestane da se obračunava za britansku funtu, evropski evro, japanski jen, švajcarski franak, kao i za pojedine ročnosti koje se odnose na američki dolar.
Za Srbiju je zbog evra bitan EURIBOR
Većina naših kredita indeksiranih u stranoj valuti je vezana za kamatnu stopu EURIBOR u 99,99 odsto slučajeva
„Što se tiče srpskog finanijskog tržišta većina naših kredita indeksiranih u stranoj valuti je vezana za kamatnu stopu EURIBOR u 99,99 odsto slučajeva, tako da ova zamena stope LIBOR neće imati skoro nikakvog uticaja na kredite indeksirane u nekoj drugoj valuti – a to su japanski jen, britanska funta i švajcarski franak“, ističe Vasić.
EURIBOR (Euro Interbank Offered Rate) je dnevna referentna kamatna stopa po kojoj evropske banke na međubankarskom tržištu jedna drugoj pozajmljuju novac. Određuje ga svakog jutra Evropska bankarska federacija na osnovu proseka međubankarskih kamatnih stopa odabranih evropskih banaka.
Vasić napominje da je domaći bankarski sitem još od marta i saopštenja britanskog regulatora upoznat sa procesom reforme referenrnih kamatnih stopa na međunarodnom tržištu.
Na pitanje da li će nešto promeniti to što će se umesto LIBOR-a koristiti neka od prekonoćnih, kratkoročnih kamatnih stopa koje se formiraju među bankama na bazi realno ostvarenih transakcija, čelnik UBS-a odgovara odrečeno.
Ni alternativa LIBOR-u ne treba da brine
„Alternativa svakako postoji. Postoje radne grupe koje su definisale način merenja, odnono prosečnu korpu kredita koje se uzimaju kao reper za LIBOR, odnosno za njegovu zamenu. Što se nas tiče ostavljeno je domaćim bankama da se prilagode ukoliko imaju tu kamatnu stopu u svom portfelju, ali prema poslednjim informacijama, zahvaljujući konverziji kredita u švajcarskim francima u evro, to je mali iznos. Trenutno, u pitanju su krediti u švajcarskim francima čija je protivrednost između 15 i 20 miliona evra“, precizira Vasić.
Mi smo tradicionalno vezani za evropsko tržište i za evro i za nas je, kako podvlači, referentan EURIBOR, tako da naši bankari poput većine njihovih kolega na međunarodnom tržištu neće pred praznike imati pune ruke posla zbog povlačenja LIBOR-a, a ni privreda i građani brigu zbog toga.