Naučnici tvrde da su možda učinili korak prema postizanju ljudske dugovečnosti.
U laboratorijskim ispitivanjima vakcina koja cilja na protein sadržan u starim ćelijama, onima koje su se prirodno prestale da se razmnožavaju, usporila je napredovanje slabosti kod starijih miševa, objavili su istraživači sa Univerziteta Juntendo u Tokiju.
Vakcina takođe uspešno deluje na stare ćelije u masnom tkivu i krvnim žilama, što sugeriše da bi mogla da ima pozitivno dejstvo na druga medicinska stanja povezana sa starenjem.
"Možemo očekivati da će se vakcina primenjivati na lečenje ukočenosti arterija, dijabetesa i drugih bolesti povezanih sa starenjem", rekao je profesor Toru Minamino.
Ćelije postaju stare kada prestanu da se umnožavaju, često kao odgovor na prirodno oštećenje njihovog DNK. Smatra se da ćelijsko starenje doprinosi samom procesu starenja, kao i bolestima povezanima sa starenjem poput Alchajmera i nekih karcinoma.
"Stare ćelije luče niz uzročnika koji remete funkciju tkiva, rekao je za Juronjuz dr Salvador Masip, upravnik Laboratorije za mehanizme raka i starenja.
"Oni 'pozivaju' ćelije iz imuno sistema teoretski da ih očiste ( ali to na kraju ne uspeju) i stvaraju hroničnu upalu niskog intenziteta, pomešanu s fibrozom, rekao je Masip.
On je pojasnio da je biološki proces starenja vrlo složen, i da je zato malo verovatno da će ga jedna jedina strategija potpuno zaustaviti ili preokrenuti.
"Međutim, verovatno postoji puno načina da se uspori, a čišćenje starih stanica čini se jednim od najlakših i potencijalno delotvornim, rekao je.
U laboratorijskim testovima, sprečavanje nakupljanja ćelija starenja produžilo je životni vek miševa za 15 odsto, rekao je Masip. Drugi, slični eksperimenti postigli su rast od 35 posto, rekao je.
Naučnici međutim još uvek ne znaju koliko životni vek može da se produži.
"Ovo je vrlo zanimljivo pitanje, oko kojeg se još uvek nismo složili. Neki veruju da postoji 'tvrda' granica za ljudski životni vek (trenutno se procenjuje na 130 godina) dok drugi misle da bi, teoretski, besmrtnost mogla biti moguća", kaže Masip.
"Još je rano da znamo koliko se život može produžiti i postoji li granica ili ne".
Ističe da možda nećemo morati dugo čekati na odgovor, prenosi Jutarnji list.
"Istraživanje podmlađivanja vrlo brzo napreduje. U posljednjoj deceniji, bilo je puno ključnih otkrića. Osoba koja će uzeti prvu tabletu protiv starenja verojatno se već rodila", zaključuje Masip.